Na radionicama sa decom ove nedelje, dakle par dana posle 1. maja, primetila sam da su skoro sva deca muku mučila sa ujedima komaraca. Nestrpljivo su češali svoje noge i zakidali kraste od ujeda. Po prvi put sam o tome razmislila i zaključila:

Blago deci sa izgrebanim kolenima, krastama od komaraca i modricama! To znači da imaju detinjstvo!

Nisu prezaštićeni, izolovani i svega pošteđeni! Oni imaju kontakt sa prirodom, penjali su se na drveće, trčali, dali sve od sebe na fudbalskom terenu, grebali se na pedale bicikala, sakrivali se iza žbunova uveče kad komarci grizu… Oni imaju emociju, strast, radost, žar i entuzijazam detinjstva!

Bravo za njihove mame i tate! To je, moglo bi se reći, u gradskim uslovima ravno podvigu.

Jer čini se da danas, nažalost, više nego ikada, roditelji donose odluke u skladu sa starim hitom:

,,Čuvaj, čuvaj se sine, zeleno voće, praljava trava,
čuvaj, čuvaj se sine, zabole stomak, zabole glava.
A sve je to nekad bilo naše,
Ali sad nas time samo plaše,
Čuvaj, čuvaj se sine!”

Biljana Grbović

Radujem se kad pomažem!