Međuljudski odnosi su veoma složeni a nažalost i konflikti su njihov sastavni deo. Oni, pored toga što su neprijatni, deluju komplikovano i nejasno, ali ne mora da bude tako. Verovatno vam se dešava da se nakon neke konfliktne situacije dugo preispitujete. Da li je do vas? Da li ste dobro sagledali događaj? Da li ste u pravu?

U takvim situacijama tragamo za mudrim sagovornikom s kojim bismo prodiskutovali o svim elementima tog konflikta, tražimo nekog ko nam može pružiti ,,test realnosti” (kako to Ljiljana Radivojević pametno zove) i pomoći nam da sagledamo sve aspekte novonastale situacije.

Problem je što je takvih ljudi, koji su spremni da saslušaju, a da su pri tome pronicljivi, dobro razumeju ljude i imaju dobre namere, nema mnogo. I ako ih ima nisu uvek dostupni tako da ostajete sami u vrtlogu preispitivanja, što može biti vrlo iscrpljujuće a često i nepotrebno.

Ovaj tekst je moj pokušaj da vam olakšam situacije kada se do iznemoglosti iscrpljujete preispitivanjem – Da li sam pogrešila? Da li sam ja kriva? Pokušajte da odgovorite na ova pitanja i poslušajte sebe. Tek ako verujete sopstvenoj proceni, kao rezultat možete dobiti mir!

Da li sam ja kriva?

Pitanje krivice je, nažalost, ono koje smo od malena naučeni da prvo postavimo sebi. Tačan odgovor na njega nam je veoma važan. Ali kako da verujemo sopstvenoj proceni kad je logično da smo skloni da sebe opravdavamo i pronalazimo izgovore? Evo kako! Najvažniji kriterijum za kvalifikaciju naših postupaka, na moralne i one druge, je na osnovu naše namere.

Ako je naša namera bila dobra, nema mesta krivici. Činjenica je da smo mi ljudi grešni i da se u svakom našem postupku, i onom koji se čini najispravniji, krije mala doza greha. Pitanje je šta dominira. Ako je vaš dominantan poriv, na osnovu kog ste postupili na određen način, bio dobronameran, opustite se! Budite nežni prema sebi!

Da li se ta druga osoba na sličan način ponaša i prema drugim ljudima?

Ovo je pitanje može da nam pruži dragocene informacije, a na osnovu kojih ćemo biti u stanju da realnije sagledamo situaciju. Činjenica je da se ljudi koje doživljavamo kao ljubazne u 90% kontakata ponašaju upravo tako. I obrnuto, oni agresivni, pasivno ili otvoreno, takođe su veoma predvidivi. To je najčešće njihov obrazac ponašanja i on određuje prirodu njihove komunikacije sa drugima. Da rezimiramo, ponašanje drugih ljudi prema nama u najvećoj meri zavisi od toga ko su oni, a ne ko smo mi.

Šta sam do sada iz postupaka druge osobe zaključila o njoj?

Mnogi od nas, su skloni da opravdavaju postupke drugih osoba (a u tu spadam i ja, ili sam makar spadala), i da za njih pronalaze najrazličitije izgovore na primer: ,,A možda ona/ona to uopšte nije namerno uradio/la…” ili ,,Ko zna šta ga/je mučilo u tom trenutku…” i tako sve dok ne dobiju ,,direktan šamar”. A onda se nađu iznenađeni! Dakle, razmislite šta sve znate o postupcima te osobe od ranije. Šta na osnovu njih možete da zaključite? O kakvom čoveku je reč? Šta činjenice govore?

Napominjem da je važno da se na ova pitanja ne odgovara na brzinu, dok nešto drugo radite, jer je onda njihov efekat polovičan. Važno je da za to izdvojite vreme i posvetite im punu pažnju. Verujte, to se isplati, jer kad vam je u glavi ,,sve poslagano” onda se i u životu sve mnogo brže poslaže.

Sve što nam u mislima ostane kao nedorađeno, zbunjuje, stvara nemir i prouzrokuje stres. 

Nadam se da će vam ovaj tekst pomoći, da kada počnete da se preispitujete, lakše i brže razrešite situaciju! Vratite mu se. On će vas uvek čekati na sajtu. Izdvojte vreme za sebe i polako prođite ova pitanja. I molim vas, ponoviću ovu rečenicu, budite nežni prema sebi!

Radujem se kad pomažem![/vc_column_text][/vc_column][/vc_row]