Toliko se trudim da budem dobar roditelj, ali mi je jezik često brži od pameti. Kako da to promenim? Šta da radimo kad nam reči prvo izlete, pa se onda setimo da one nisu bile baš ok?
To se nekad zvalo ,,jezik brži od pameti”, a danas se za to kaže da je u pitanju nizak nivo svesnosti osobe koja tako nešto izgovara. Dakle, zaista je važno da nastojimo biti svesne onoga šta izgovaramo, a ne da reči teku iz nas kao da za njih nismo ni na koji način odgovorni, kao da nemamo moć da ih biramo i da njima upravljamo.
Reči imaju ogromnu snagu i prepuštanje njihovog izbora slučaju je, usudila bih se reći, vrlo opasna stvar. Ako vam ovo zvuči prejako, mislim da ćete se složiti barem sa tim da je neodgovorno!
Upravo zbog ovakvih stvari govorim neprestano o tome da je najbolje što roditelj može da uradi za sopstveno dete zapravo to da se bavi ličnim razvojem. Da bismo kontrolisali svoje reči, treba da budemo smireni i prisutni duhom u situaciji u kojoj smo. A to nije mali zadatak. Ali nije ni nešto nemoguće, ako postoji dobra volja!
U Udruženju Roditelja Matica imamo radionice za odrasle koje se bave upravo ovim stvarima, tj. kako da biramo misli, a kao posledicu toga i osećanja koja imamo. Za one koji žive tako da nemaju vremena za ovakve radionice ili vole da budu sami svoji majstori, evo par saveta koji mogu da im pomognu na tom putu, “zauzdavanja jezika”.
Odredite mali, ali konkretan zadatak
Za početak je važno da sebi odredite mali, ali vrlo konretan zadatak tj. da precizirate šta je to što želite da izbacite iz korištenja jer će vam biti veoma teško da odjednom postanete svesni svega što izgovarate.
Npr. imate naviku da neprestano kritikujete dete iako znate da to nije dobro.Možda su i vas često u detinjstvu kritikovali pa je to model koji je duboko ukorenjen i nije ga lako promeniti. Ipak, nije ni nemoguće. Vaš prvi zadatak je da postavite sebi jasan cilj koji bi u ovom slučaju glasio ,,Ne želim više da kritikujem dete!” Savetujem da to saopštite ostalim članovima porodice kako bi vam oni bili podrška u ovoj akciji. Slobodno ovo recite i detetu koje npr. kritikujete jer će ono ceniti vaš trud i već i samo to saznanje da vi na tome radite na dete može da deluje oslobađajuće. Možete svoj cilj čak negde zapisati i zalepiti npr. na vrata vašeg plakara ili na neko drugo mesto koje vi često gledate, a sakriveno je od očiju posetilaca.
Budite svesni da neće biti lako
Drugi korak bi bio taj da potpuno razjasnite sebi da se loše navike nije lako osloboditi i da će za taj posao biti potrebno vreme i istrajnost. Dakle, nemojte od sebe previše očekivati. Mnogo puta će se još verovatno desiti ista greška dok ne uspete da zavladate sobom i to je sasvim ok. Dakle polako, budite nežni prema sebi. Kada ponovo pogrešite, nemojte se nervirati jer je to očekivano, već umesto toga, nabacite osmeh i recite sebi: ,,Ok sada sam barem svestan sta radim. Polako, ima vremena, pobediću ja svoje lose navike”. Budite nežni prema sebi i cenite svoj trud, ne obavezno rezultat.
Obavestite porodicu o svojoj nameri i dogovorite signalizaciju
Treći korak bi bio zadatak da sa članovima vase porodice dogovorite neki simpatičan znak, npr zviždanje koji treba da služi kao podsetnik koji će drugi koristiti kada žele da vam na lep način ukažu da ste na putu da ponovite istu grešku. Ovaj znak će omogućiti da drugi reaguju u slučaju kada vi ne primetite, a da na vas neće uticati kao napad, već će biti saopšteno na prijatan način u kom se jasno vidi dobra namera.
Saznajte koje osećanje vas je vodilo
Četvrto, razmislite koje osećanje vas pokreće na tu akciju koju želite da iskorenite. Šta je to u vama što vas stalno vraća istom ponašanju. Npr. u slučaju kritikovanja dece, često je reč o tome da vam je tešo da prihvatite dete onakvo kakvo je ili vas je možda strah da ono neće uspeti u životu…Bavite se tim osećanjem, osvestite ga, razgovarajte o njemu, razmišljajte…Kada bolje sebe budete razumeli bićete i više u stanju da sobom upravljate.
Pronađite alternativu
Sledeće što bih vam preoporučila jeste da ne pokušavate da u potpunosti iskorenite naviku, već je bolje zamenite nečim drugim. Dakle kada ste u opasnosti da jezik poleti brže od pameti, pa se npr. opet iskažete kroz kritikovanje, smislite neki novi oblik ponašanja koji bi vam takođe pomogao da se izborite sa naletom osećanja koja imate, a da je manje štetno. Dakle, šta bi ste konkretno mogli da uradite da taj momenat presečete? Npr. da kažem detetu šta me brine.
Redovno se motivišite
Korisno je i sebi napisati par rečenica koje ćete čitati s vremena na vreme, koje će vas hrabriti na tom putu. One bi mogle glasiti nešto slično ovome:
Velika je stvar što se trudim da se menjam.
To govori da sam odgovoran i dobar roditelj.
Radim najbolje što mogu.
Cenim svoje napore.
Moja porodica me podržava.
Verujem da ćete uz pomoć ovih koraka postići značajan napredak, ali na žalost znam da je još uvek veoma mali broj roditelja koji je spreman da se ovoliko angažuje, mada to ne iziskuje nikakvo naročito vreme, nikakve troškove, već isključivo mentalni angažman koji ljudi izuzetno izbegavaju. Ipak, biću srećna i ako samo nekome od vas pomognem.
Ono što takođe određuje koliko razmišljamo o tome kako se deci obraćamo, jeste količina ljubavi koju imamo prema svom detetu, za koju smo svi ubeđeni da je ogromna. Ipak činjenice govore da između roditelja postoje ogromne razlike u tome koliko ljubavi imaju prema svojoj deci.
Više o ovome u sledećem tekstu!
Radujem se kad pomažem!
O težini i važnosti roditeljskih reči govorili smo i u prethodna dva teksta: