Zbog čega se dešava da brzo odustajemo od bavljenja sportom? Upišemo se na pilates ili jogu, idemo dva meseca, onda postajemo neredovni, i narednog meseca samo ne obnovimo članarinu.

Na prvi pogled čini se da uzroka ovoj pojavi ima mnogo, ali u osnovi je reč samo o jednoj jedino bitnoj stavci! (Verujem da ovaj tekst može potpuno promeniti vaš pogled na ovu sferu, zato ostatak čitajte pažljivo!)

Šta se krije iza vaše želje za rekreacijom

Ako ste se na sport upisali sa idejom da sebe disciplinujete, naterate na fizičke aktivnosti da bi ste se ,,popravili“, bolje izgledali, bili mišićavi kao neki drugi, zgodni ljudi, a ne ,,tronjavi“ kakvi ste sada ili zato što se prekoravate jer ste neodgovorni prema sopstvenom zdravlju, ako inače sebe doživljavate kao lenje, trome i inertne, bojim se da će se sve završiti još jednim fijaskom!

Vaše samopouzdanje biće narušeno, a vera u to da i vi možete biti tako uporni i samodisciplinovani kao neki drugi ljudi, ,,bolji i sposobniji od vas“ će biti sve manja. Dakle, ako se iza upisa krije samokriticizam jer niste fizički aktivni, ili strogost prema sebi, samoprekoravanje i nepoštovanje onoga ko ste u ovom trenutku, šanse za uspeh su vam zanemarljive!

Da li to radite? Da li u mislima ili čak naglas omalovažavate sami sebi: ,,Vidi  kako su ti mlitavi mišići! Izgledaš kao gomila sala! To i zaslužuješ jer si lenčuga i ne možeš da se nateraš da budeš aktivan!“…

Ako hoćete promenu, počnite od promene svojih misli!

Dakle ovako!

Jedini dobar motiv da se neko upiše na sport jeste ljubav prema sebi!

Ne kad skinete kile, ne kad se zategnete, već sada, takvi kakvi ste, vi sebi možete da se svidite.

Počnite sebe da prihvatate i poštujete takve kakvi ste u ovom trenutku, danas. Dakle, ne kad budete… ne kad se promenite, ne kad postignete… Nego je nužno da to uradite odmah, jer u suprotnom slučaju nećete to uraditi NIKAD! (Ako vam se ovo čini kao nemoguća misija, upišite se na naše radionice za lični razvoj odraslih, da vas razuverimo!)

Nežan pristup prema sebi je jedini isipravan pristup i samo ako izaberete  taj put ostvarićete  pravi, dugotrajan napredak!

Kako to izgleda u praksi?

Pa mislite o sebi npr. ovako: ,,Iako sam trenutno daleko od fit osobe, ja imam mnogo drugih vrednosti. Čovek nije njegovo telo! Ja sam nešto mnogo više od mog oblika. Sviđam se sebi takav kakav sam. Ja sam Božije delo i kao takav, sigurno imam svoje kvalitete! Cenim sebe takvog kakav sam. Što se tiče sporta, neću ni na šta da se teram. Ja ništa ne moram. Izabraću onu fizičku aktivnost koja mi pričinjava zadovoljstvo i baviću se njom onoliko koliko mi prija. Ni sa kim se ne poredim. Idem sopstvenim tempom, po sopstvenim merilima!“

Verujem da se bolje osećati samo nakon čitanja ovih par rečenica, a šta bi se tek desilo kada bi one postale stalan sadržaj vašeg ,,kompjutera“!

Još jedna stvar je veoma važna i želim posebno da je napomenem. Oni koji vole sebe, poštuju i svoja osećanja!

Poštujte svoje osećanje zadovoljstva,odnosno neprijatnosti prilikom odabira fizičkih aktivnosti jer ako budete grubi i prezahtevni prema sebi, odustaćete. Dakle, stvar je u tome da se u sportu osećate lepo, da sport zavolite, da se ,,navučete“ a to ne ide uz grubost, uz glagol ,,moraš“, uz pritisak i primoravanje!

I za kraj, evo i moje priče!

Zatvoren prostor, teretane, fitnes centri, nikad me nisu privlačili. Upisivala sam se u više navrata i odustajala, zato što i sama nekada nisam imala dobar motiv i zato što nisam poštovala svoj osećaj zadovoljstva, nisam slušala to da tamo idem nevoljno. S druge strane, kada god bih izašla na kej da prošetem osećala sam se tako dobro, smireno. Dunav, patkice koje plivaju, drveće, trava, tišina, Petrovaradinska tvrđava i široko plavo nebo… uticali su na mene tako obnavljajuće. Primetila sam to i rešila da to uvažim.

Najpre sam samo šetala svako jutro radnim danom. Dugo sam samo šetala, mesecima. Iako su mnogi trčali, nisam se obazirala na njih, nisam se poredila, samo sam nastavljala sa svojim hodom i na kraju svake šetnje pohvalila sebe što sam uradila nešto dobro. Što se trčanja tiče, ja sam bila uverena da to ne mogu, da su mi kolena ,,kruta“, da nemam kondicije jer se sportom pošteno nisam bavila od fakulteta…