Ovih dana sam na društvenim mrežama više puta pročitala komentare tipa: ,,E stvarno smo stoka!“ ili ,,Koja smo mi kao narod stoka!“

Retko šta me toliko zaboli! Moje lice dobije neki zgrčen izraz, telo se blago uvije kao da je primilo udarac u stomak pa je na trenutak ostalo bez daha. Osećam se duboko ranjeno, povređeno, odbačeno i uniženo. Možda preintenzivno reagujem, možda to dira neku ličnu staru ranu, ne znam? Ali da je toliko snažno, kod mene, jeste!

U tim momentima, u velikom sam iskušenju da počnem da se objašnjavam i raspravljam ispod posta. Pošto ne volim javno nikoga da osporavam, odustanem, ali u meni ostane ta gorčina o kojoj sam danas rešila da progovorim.

• To što nam fali discipline, ne znači da smo stoka. Molim vas, mislite i izražavajte se precizno! Mi nismo narod sa lošom namerom, nismo zli, pogani, niti sebični, čak šta više, često ispadnemo naivni, suviše bezazleni, nasamaraeni. Ono što nama nedostaje jeste disciplina i ona nam nedostaje u velikoj meri, to je tačno! Na tome treba da radimo, i ja to radim, svim svojim srcem i svim svojim sposobnostima, trudim se da ovaj narod učim da je korisno i važno da disciplinuju svoju decu i sebe same.

• Naše osobine jednim veliki delom posledica su svega onoga što su nam ,,fini“ narodi priređivali! Nismo mi slučajno tako sirovi. Naša grubost posledica je grubosti koju smo proživeli, otvrdnuli smo, postali trajno napeti, večito u stavu odbrane, garda, na oprezu da nas opet neko ne zakine, ne prevari, ponašamo se drčno, drsko jer geni čuvaju i prenose informaciju koja u našem slučaju kaže:,, Moraš surovo da se boriš da preživiš!“

• Najtužnija od svega za mene je činjenica da to sami za sebe kažemo!  To znači da su uspeli da nas nauče da tako o sebi i mislimo, a to je mnogo opasnije, dugoročnije i teže za iskoreniti. Ubedili su nas da smo takvi i mi smo im poverovali da smo sami krivi, da to i zaslužujemo, da za bolji tretman nismo ni stvoreni. Samoprezir je najgori i najopasniji mentalni obrazac.

• Drugi nas neće ceniti do momenta dok to ne počnemo sami da činimo! Molim vas, osvestimo se! Ne dajmo na sebe, uspravimo se, počnimo da se poštujemo i prihvatamo takvi kakvi smo. Vreme je da ovaj narod ponovo počne da voli sebe!

I za kraj želim da kažem, da oni koji  pročitaju ovaj tekst, ali i dalje budu tvrdili za svoj narod da je stoka, da govore u svoje ime! Ja to svakako nisam, ni moja deca, ni moji roditelji, ni moji prijatelji, ni žene sa kojima radim…Oko mene su većinom dobri, čestiti ljudi koje mnogo volim i cenim ?

A oko vas, ko je?

Biljana Grbović

Radujem se kad pomažem!