Svi se ponekad zabrinemo, da li smo prestrogi, ili preblagi kao roditelji.
Pokušavamo da uporedimo našu decu sa drugom ne bi li uspeli da ih objektivnije procenimo.

Evo jednog izuzetno jednostavnog, tačnog testa.
Jedini preduslov njegove validnosti je vaša iskrenost. Da ne biste dolazili u iskušenje
da pretpostavljate odgovor, preporučujem da proces zaista sprovedete u praksi.

 

O čemu se radi?

Za decu uzrasta od 8 do 18 godina predlažem da im jednostavno kažete, ono što ste im verovatno puno puta do sada rekli, da idu u prodavnicu da nešto kupe. Ali ovog puta imamo tri specifičnosti koje su neophodne da bi se testiranje dobro sprovelo:

Prva je da ovog puta ne mogu da biraju vreme tj. moraju da odmah prekinu svoje aktivnosti i pođu.
(U životu često treba da se obavi nešto hitno.)

Drugi pojačan zahtev je da moraju da se presvuku tj.pošaljite ih dok su u pižami ili nekoj
drugoj neadekvatnoj garderobi za izlazak napolje.
(Spremnost za izlaženje iz zone komfora predstavlja bitan element budućeg uspeha u životu.)

I treće, nešto namerno zaboravite da im kažete što treba da kupe. Pa kad se izuju, i nastave da rade svoj prvobitan posao, ponovo ih prekinite i pošaljite još jednom u nabavku. (Znam da ovo sada zvuči preterano, i da razmišljate ,,Čemu to?“, ali hajde da budemo realni i procenimo koliko puta vam se u životu baš to dogodilo. To naravno ne treba da radimo namerno, ali se ipak dešava.
E pa ovog puta, zarad testiranja, neka se baš tako desi!

 

Za decu od 3 do 8 godina, možete sličnu stvar proveriti tako što ćete im reći da vam nešto donesu, dodaju, pridrže, pomognu u situaciji kad su oni zauzeti nekom igrom. Potom ih opet malo pustite nazad da se igraju i ponovo ih prekinete da još malo ,,dorade“.

 

Čemu služe sve ove komplikacije?

Mera razmaženosti je zapravo mera nesposobnosti da izdržimo frustracije, tako da je ovaj test, namerno imao za cilj da pojača teškoće, kako fizičke, tako i psihološke. Namerno smo želeli da ih dodatno ,,iscimamo“, kao i da im mi budemo krivi što se navodno nismo svega od jednom setili jer je to slika i prilika realnog života koji ih očekuje.

 

Kako čitati tj. shvatiti rezultate testiranja?

Ako vaše dete bez pogovora ustane, presvuče se, ode u prodavnicu i kada ga ponovo pošaljete jer ste nešto ,,zaboravili“ opet slično postupi, za njega se može reći da ima izuzetno visok nivo zrelosti iodgovornosti, a vama kao roditelju treba podići spomenik! Naravno, samo u slučaju da je do toga došlo bez ,,terorističkih“ mera. Zaista, ako je dete u toj meri ovladalo sobom, izgradilo sposobnost da radi korisne stvari iako su mu neprijatne, vaše dete je pravi biser! Molim vas, delite sa nama savete u komentarima ispod teksta kako ste to postigli!

Takođe, veoma visok nivo zrelosti i odgovornosti pokazuje dete koje se ponaša slično kao u prethodnom primeru. Otišlo je u prodavnicu relativno brzo, oba puta bez pogovora, uz eventualno coktanje ili uzdisanje, ali bez direktnog bunta. I vama od srca čestitamo! Odlično ste obavili roditeljski posao! Vaše dete je spremno za život! I vas, takođe, molim, delite sa nama savete u komentarima ispod teksta!

Ako vaše dete, prvi put kada čuje šta mu je zadatak, uzdiše, cokće, ali ne pravi naročitu dramu, međutim,
kada ga drugi put pošaljete u prodavnicu, tu već počinje da se raspravlja : ,,Sad sam išao! Daj , čoveče, misli pre nego što me šalješ šta ti sve treba! “ ono je solidno, ali ipak nedovoljno osposobljeno. Zašto tvrdim da ovo nije dovoljno?
Život uvek uvodi dodatne komplikacije, nepredviđene okolnosti, umnožava izazove, tako da čim imamo jak bunt
na takve situacije, znači da nismo dovoljno adaptirani na ono što nas očekuje.

Sledeći nivo predstavlja nedovoljno osposobljeno dete. Ono gunđa od početka.
Pita zašto mora baš sada, zašto mora baš on/ona, a ne brat ili sestra. Ukoliko se roditelj ne predaje, dete ipak odlazi
u prodavnicu prvi put. Međutim, drugi put već postaje značajno agresivnije u raspravi,upućuje neumesne reči roditeljima i odbija da ode. Ako je ovo vaš slučaj, dragi roditelji, imate poprilično razloga da menjate svoje dosadašnje vaspitne obrasce!

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Razmaženo dete se na prvu loptu pravi da vas nije ni čulo, zatim vas ignoriše, onda vas naziva ,,smaračicom”, onda se raspravlja…Otići će u prodavnicu jedino ako mu najoštrije zapretite npr. oduzimanjem telefona I to tek nakon rasprave od koje se već osećate toliko jadno da bi vam bilo mnogo lakše da ste sami otišli u nabavku. Za drugu turu odlaska u prodavnicu nemate snage ni da se upuštate u borbu. Nažalost, debelo ste u problemu. Potražite pomoć, neodustajte jer rešenja ima. Dobra, učinkovita opcija za rešavanje ove situacije je I primena onoga što je vrlo konkretno, u jasnim koracima, zapisano u priručniku za roditelje “Volim što sam rodila baš tebe, baš takvu, takvog!”

Ako imate agresivno i potpuno neosposobljeno dete vi se bojite i da ga pitate da ide u prodavnicu. Unapred smišljate taktike, birate trenutak, podešavate ton…Pada vam na pamet 1000 razloga zašto je zgodnije da do prodavnice odete vi ili vaš partner. Onda kuckate na vrata i milim tonom molite svoje dete da ako može skokne na tren do prodavnice, našta dobijate odgovor tipa ,,Ne mogu.” ,,Neću!” ,,Idi sama.” ,,Imam svog posla.” Ako pak nastavite sa ubeđivanjem da ipak ovoga puta treba da ide on/ ona, dobićete čitav kontranapad u smislu ,, A šta ti radiš po ceo dan? ,, Zabole me za tvoje kolače, ko te je tearao da ih praviš!”
Hitno potražite pomoć! Ne bojte se, rešenja postoje.

Verujem da ste procenili svoje dete i nadam se da ste u stanju da se suočite sa rezultatima.

I za kraj bih dodala da ne postoji vrednije nasledstvo koje roditelji
mogu ostaviti svojoj deci od toga da im stvore radne navike!

 

Biljana Grbović
Radujem se kad pomažem!