Kao devojčica, posmatrajući dobre ljude iz svog okruženja, zaključila sam da oni često loše prođu. Osećala sam da je bila šteta što su uglavnom bili nedovoljno razboriti i da je ta njihova naivnost i čistota bila lako zloupotrebljena, ismejana i proglašena za glupost. Patila sam zbog toga, pokušavala da to nekako posložim u svojoj glavi sve do zrelih godina, dok nisam naišla na ove reči Patrijarha Pavla:

Budimo mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi. Treba razvijati mudrost, sve više i više, a paralelno sa tim i dobrotu. Jer, mudrost bez dobrote prelazi u zloću, a bezazlenost bez mudrosti prelazi u glupost.

Ovde je vrlo konkretno rečeno da nije dovoljno biti dobar! To je samo jedan deo zdrave ličnosti, koji tek u kombinaciji sa snagom i otresitošću daje prave rezultate!

Nešto slično, a tako tačno i jednostavno rečeno, pročitala sam i u knjizi vladike Nikolaja Velimirovića, gde on kaže da se ljudi dele u dve grupe, vojnike dobra i vojnike zla. On dalje pojašnjava da mi, i ako smo se opredelili za dobro, ako pri tome nismo dovoljno jaki i sposobni da se odupremo, lako možemo nesvesno poslužiti upravo suprotnoj strani.

Dakle, ako želite da vaša deca jednog dana žive ispravan život, čine dobro i budu korisni, neophodno je da im vaspitanjem aktiviramo „grubi deo“!

Kada kažemo grub deo osobe mislimo na: otresitost, snalažljivost, borbenost, preduzimljivost, racionalnost, praktičnost, taktičnost, mudrost, hrabrost, dovitljivost, odlučnost, snagu, sposobnost, samosvesnost, otpornost…

Pazite, ovo nikako ne treba pomešati sa idejom da decu treba spremati da postanu ,,vukovi“, jer su tobože takvi i svi drugi. Često ćete danas od roditelja čuti ovakvo tumačenje i to me iskreno vrlo plaši. Ne volim da sam u okruženju ljudi koji ovako misle, jer su to upravo oni koji se ni ne kaju zbog svojih loših postupaka, nego traže način da ih opravdaju!

Znate ono: ,, Svi bi se malo ugradili da su na poziciji! ili ,,Svi bi preko veze tražili privilegiju za svoje dete!“

E pa ne bi svi, to bi uradio onaj koji to izgovara. Nisu svi vukovi, još kako ima dobronamernih, saosećajnih i moralnih ljudi. Ali ima i vukova, te za susrete sa njima moramo osposobiti decu.

Čemu ih u stvari treba učiti?

Iako sam svesna da je ova priča daleko kompleksnija i primarno zavisi od detetove slike o sebi, njegovog ega i njegovih moralnih postavki. Ipak, evo pet osnovnih socijalnih veština na ovu temu:

• Sposobnost da demonstriraju sopstvenu snagu                                                                                                                          Ovo je jedna od najdelotvornijih načina da deca preveniraju socijalne nevolje. Kada njihovo telo I ton glasa šalju poruku o snazi, ,,vukovi” su na oprezu!

• Sposobnosti da pruže otpor, što podrazumeva i sposobnost da izdrže neprijatnost koju pružanje otpora podrazumeva

• Sposobnosti da kažu NE, jasno, direktno, bez opravdavanja, izvinjavanja i nuđenja kompromisa

• Sposobnosti da ispolje bes na zdrave načine, bez želje da se povrede drugi, tj. da se bes ispoljava isključivo u funkciji zaštite

• Sposobnosti da jasno postavljaju granice, što podrazumeva da su sposobni da prepoznaju situacije u kojima su ugroženi i imati jasnoću na temu gde treba podvući crvenu liniju

Ništa od ovog kao dete i mlada osoba nisam znala, a danas znam. Dakle to se uči, ali ne u školi!

Kad želimo da se bavimo decom, umesto da sa njima učimo i izigravamo animatore, mnogo je mudrije baviti se ovim temama.

Radujem se kad pomažem bilo kome, ali je posebno lepo dobru dušu osnažiti!