Roditelji su često bombardovani savetima o tome kako je važno imati razumevanja za svoju decu dok ona prolaze kroz razne razvojne faze.
“Kada su vaša deca u fazi nicanja zuba, budite tolerantni.”
“Kada su u ,,neću fazi”, molim vas, oni formiraju identitet, budite tolerantni.”
“Kada su u fazi privikavanja na novog člana porodice, molim vas budite tolerantni.”
“Kada su u fazi puberteta, opet vas molim, budite tolerantni.”
I sve ovo zaista ima svoje opravdanje, nije prazna priča. Dobro je da znate razvojne potreba i da ih uvažite, ali… Ali! Faza ova, faza ona… Kod neke dece, kažu roditelji, faze ne prestaju! Uvek je neka aktuelna! Hi, hi, hi! 😀 I sami se roditelji na ovaj komentar najčešće nasmeju, ali neki od njih zaista misle i ozbiljno
Ko su ti roditelji koji uvek opravdavaju ponašanje svoje dece nekim razvojnim fazama?
To su oni koji traže izgovore! Neki od njih čak i izmisle fazu po potrebi, da bi ih održavala na popustljivom putu kojim su krenuli. Tako sam čula od roditelja za neke najnovije faze da ih tako nazovemo: “faza kada dete hoće samo da bude sa mamom”, “faza kada im se jede samo slatko”…
E dragi roditelji, važno je da znate, ovo nisu faze. Ovo su izgovori, opravdanja, koja nam omogućavaju da nastavimo linijom manjeg otpora! Potpuno sam sigurna da to ne radite iz loše namere, ali štetu ipak, moram reći, pravite.
Jer kad nešto proglasimo za fazu, realnost je mnogo lakša, jer tu se onda ništa ne može, to se smatra normalnim, to će proći, to je privremeno i roditelj ne mora ništa da menja u svojoj strategiji.
E upravo je ovaj kratak tekst moj pokušaj da vam pomognem da razgraničite da li je ponašanje vašeg deteta samo faza ili je nedisciplina uzela maha.
Ako ste stalno u nekoj fazi, to nisu faze!
Dalje, deca identitet formiraju u dva navrata i tada su prirodno u stanju bunta: “ne faza” između druge i treće godine života i faza puberteta.
Ali pazite, ne faza ne daje detetu za pravo da bude po njegovom! Dete ima prirodnu potrebu da kaže: “Ne!”, ali roditelj odlučuje! Roditelj vodi i rukovodi, a dete samo iskazuje svoj stav koji može i ne mora biti usvojen.
Slično je i u pubertetu. Deca imaju bubice, ali im to ne daje za pravo da ne poštuju roditelje. Ok je da nekada imaju grublji ton, da se povlače u svoju sobu, više brinu o svom izgledu, ali kada “otkače” ili “olade” roditelje kad im oni nešto govore, to nije zbog puberteta već zbog bezobrazluka!
Ljubomora je prirodno osećanje, normalno je da ga dete oseća, ali mu to ne daje za pravo da maltretira druge, da isteruje svoju volju na svakom koraku, prenemaže se i non-stop od roditelja zahteva pažnju.
Mislite o ovome pre nego što sledeći put neko ponašanje okarakterišete kao fazu. Kao što bi rekao naš dragi pokojni patrijarh Pavle: “Ko ima uši da čuje, neka čuje.”
Radujem se kad pomažem!
Biljana Grbović