,,Univerziteti danas više liče na društvene klubove sa skupom članarinom, nego na mesta na kojima učiš vitalne i dugotrajne lekcije od svojih profesora“, rekao je dr Jordan Piterson (inače profesor na Harvardu).
Manje više, sve što se uči na fakultetima, vi danas možete pronaći na internetu ili u bibliotekama i sve je to vrlo dostupno. Neretko se dešava da jedan kratak kurs bude taj koji će mladom čoveku omogućiti da pronađe posao pre nego master rad.
Jedini razlog zašto i dalje decu šaljemo na univerzitete je njihova privilegija da jedini mogu obezbediti ,,papire“.
Razmišljam na glas, i pitam vas, da li se isplati toliko vremena, truda, energije i novca uložiti u sertifikat ili je pametnije sve svoje resurse zaista usmeriti ka sticanju konkretnih, upotrebljivih znanja?
Mnogi fakulteti su odavno zaboravili da su tu da bi mlade ljude nešto učili, oni se ponašaju kao bilo koja druga firma, tj. sopstveni profit postao je osnovni razlog njihovog postojanja, dakle, sve se vrti oko školarine.
Mi polazimo od pretpostavke da su univerziteti mesta na kojima se mladi ljudi pretvaraju u stručnjake. Mnogim majkama je i dalje ostvarenje sna detetova diploma. Kad dete diplomira, onda se njoj čini da je ,,obavila dobar posao“.
Zato je važno o ovome otvoreno govoriti: imati diplomu, ne znači znati!
Fakulteti se završavanju grejanjem stolice, tj. dominantno pamćenjem činjenica. Biti zadovoljan time što dete u glavi ima mnogo činjenica i papir koji to potvrđuje u džepu, ne čini mi se baš kao mudra strategija. Verujem da se mnoga deca osećaju prevarena kada diplomiraju, jer vide da su mnogo energije utrošili, a da nisu ništa naročito za život stekli. U momentu kada se univerzitetska vrata zatvore, oni postaju svesni koliko su nespremni, goloruki i neadekvatni za ono što ih sada čeka.
I da, za kraj, još jednom molim, napišite vaš stav o tome da li se isplati toliko enrgije, vremena, novca i truda ulagati u fakultetske diplome!? Što bi rekli :,, Nisam pametna!”
Biljana Grbović
Jeste vazno, ali nikako presudno u bilo cijem zivotu. Kao neko ko nije zavrsio fakultet, smatram da mi fali dodatno obrazovanje i vazna poznanstva koja se sticu tokom studija. Strucno obrazovanje se danas moze steci na vise nacina. Danas je socijalna inteligencija na prvom mestu, volja na drugom pa tek onda obrazovanje. Lepo ste rekli da se deca osecaju prevareno, i jasno mi je zasto, uveravamo ih da ce nakon studija lako naci posao i imati visoku platu, sto je mozda u proslom veku i bio slucaj, ali sada se svako mora izboriti za sebe i pokazati rezultate, pa prema rezultatima ide i visina plate.
Hvala vam Jelena na odgovoru i na iskrenosti. Ne pišete kao neko kome fali obrazovanje, možda se samo tako osećate zbog nedostatka diplome, ali razmišljate i izražavate se odlično 🙂
Da draga Biljo. I ja se to pitam. Završila sam fakultet i nakon diplomiranja i sama sam imala osećaj da sam prevarena, nespremna, goloruka i neadekvatna. “Sad znam da ništa ne znam!” Naposletku 25 godina radim nešto drugo. Bavim se zanatom za koji nemam diplomu ali sam prošla mnoge neformalne, praktične edukacije i ispekla sam ga pošteno. U kom pravcu usmeriti decu? Biti il ne biti pitanje je sad?
Lakše mi je kad sa nekim delim dilemu 🙂
Da naravno. Postoje zanimanja koja ne mogu da se nauce putem kursa. Za koje su potrebne godine ucenja i strpljivog rada a posle i godine prakse. Ne moze se postati doktor ili arhitekta preko yt. Ali slazem se da mnoge profesije aktuelno znanje ne moraju da steknu na faksu. Kod nas je sistem takav da ti ne dozvoljava da uspes ako nemas diplomu/sertifikat. Ono sto je trenutno aktuelno IT, jednostavno ima dece genija kojima je i fakultet malo.. a opet ljudi sa zavrsenim fakultetima se zaposljavahu i ne umeju da rade.. Elem.. decu treba podstaci da ukoliko imaju afiniteta fakultet i zavrsavaju. Ja znam majstire zanata koji naguraju preko 120h mesecno kao i dip.ing i dr. Koji rade za 50-80h. Dok se kod nas nesto u obrazovanju ne promeni samo nek oni daju sve od sebe, bilo da su zavrsili faks ili ne… na kraju mi roditelji smo tu da od njih stvorimo ljude!
Hvala vam na odgovoru Nataša 🙂
Veoma često se pitam u vezi sa tim u poslednje vreme.Neosporno je da diploma ne garantuje znanje ni stručnost,kompetenciju ali da li možemo da izjednačimo trud nekoga ko završava 5 godina fakulteta i prethodno gimnaziju,a pri tom prođe mukotrpan put radeći u državnoj školi,ili socijalnoj instituciji sa rizičnim društvenim grupama, sa nekim ko završi kurs nlp ili kouching negde za god dana i onda se obe osobe profesionalno bave ljudskom psihom,obrazovanjem,vaspitanjem.Evo,ni ja nisam pametna, ali smatram da ne možemo imati istu dubinu procesuiranja stvarnosti u kojoj živimo ako nismo prošli isti put,institucije,uslove rada,upoznali izbliza sve socijalne slojeve…Mi školujemo trenutno decu za zanimanja koja još ne postoje i zato će u budućnosti uspeti samo oni koji umeju brzo da uče i da se prilagode trendovima. Ako pogledamo kako funkcioniše trenutni sistem edukacije,i kurseve za svakojake licence plaćaju oni koji imaju novca,mnogi iz najnižih slojeva društva se bore za egzistenciju pa im to nije dostupno,niti u razmatranju prioriteta za dalji život..Pozdrav,veoma važno pitanje ste pokrenuli,kao aspekt aktuelnog sistema vrednosti u vreme opšte konfuzije…
Hvala vam na opširnom odgovoru,Adriana! Svako dobro!