Kako se deca ,,navuku “ na telefon?

Da mi ne kuka da mu je dosadno – dam mu telefon, da bi dete bolje jelo – dam mu telefon, da na miru nešto uradim – dam mu telefon, da ne pravi ,,gluposti” u gostima – dam mu telefon…

Dovoljno je da mu samo par puta dam. Telefon je droga, telefon je zavisnost, i vrlo brzo, dete ga samo počne uzimati u svakoj mogućoj prilici! Prodato!

Kako da me posluša kad mu kažem da ostavi telefon?

• Kao prvo o upotrebi mobilnog telefona treba da postoje jasna kućna pravila, jasne, nedvosmislene odredbe koje su mama i tata doneli kao nešto o čemu rasprave nema. Dakle, nešto ovog tipa: Telefon stoji u dnevnoj sobi na polici (a ne negde na dohvat ruke). Dete sme da ga koristi samo kada treba da telefonira ili da pošalje neku poruku. U svrhe razonode, tj. igranja igrica i gledanje sadržaja na Youtubu, radnim danom može da ga uzme na najviše pola sata uz prethodno traženje dozvole od roditelja. Vikendom to može biti nešto duže!

Ovo je pravilo slično onom koje važi u mojoj kući, s tim da su moja deca velika i ovde je vama dato samo kao primer. Sasvim je ok da je kod vas pravilo drugačije, ali je neophodno da pravila ima!

Veoma je važno naglasiti da deca mlađa od 3 godine nemaju apsolutno nikakvu potrebu za telefonom. Zapravo za njih bi to trebalo biti potpuno zabranjeno jer može da značajno, svesno ću upotrebiti grubu reč, obogalji dete u razvoju!

Nešto slično važi za čitav predškolski uzrast, ali hajde da ne budemo baš prestrogi, može ponekad neka igrica, ali ne svakodnevno i ne duže od pola sata!

• Drugo, kad pravilo postoji, treba da postoji i osoba koja njegovu primenu kontroliše inače, džaba priča. Dakle, neko o tome mora da vodi računa i da obezbedi da telefon bude ispušten iz ruke u dogovoreno vreme, milom ili silom! (O tome kako se nositi sa eventualnom dečjom histerijom pročitati  u narednoj celini.)

• I treće, treba znati da je upotreba telefona navika (koja često pređe u zavisnost), a loše navike se najlakše rešavamo tako što je zamenimo za neku drugu naviku, zdraviju, bolju. Šta to konkretno znači u ovom slučaju? Reč je o igri!Deca su danas naviknuta na dve opcije. Prva je telefon, a druga je da ih neko zabavlja. Obe opcije su pogrešne. Ono što zaboravljamo, je da postoji treća opcija, najzdravija, najbolja, u detinjstvu svih ranijih generacija jedina opcija,  s a m o s t a l n o    i g r a nj e!

Dakle, naviku korišćenja telefona ćemo najlakše iskoreniti ako dete osposobimo za igru, za korišćenje sopstvene mašte.

Znam, znam šta ćete reći, da bi ste i vi voleli da vase dete zna da se igra, ali šta da radite kad ne zna? E pustite ga dovoljno dugo da uči, dok ne nauči, što u prevodu znači, ne zabavljajte ga, ne vodite ga stalno na neke aktivnosti, ne animirajte ga, ne dajte mu tehnologiju, već ga izložite dovoljno dugo dosadi i samoći.

Samostalno igranje se uči tako što dete ostavite u situaciji u kojoj nema drugu opciju dovoljno dugo i u kontinuitetu. Samo u tom slučaju, dete će aktivirati svoje prirodne potencijale, one za koje ste vi pogrešno poverovali da ih vaše dete nema, aktiviraće sopstvenu maštu, sopstvene ideje i, verujte mi,  snaćiće se. Sva deca su se vekovima rađala sa ovom sposobnošću, baš samo vaše da bude zakinuto, ma hajte, molim vas ?

Kako zaustaviti eventualnu histeriju nakon oduzimanja telefona?

Ako spadate u one koji su u stanju da detetu oduzmu telefon, prvo da vam čestitam, a onda da vas još nešto naučim.

Mnogi roditelji oduzmu telefon, ali onda dete počne sa scenom, koja dugo traje, poprilično je agresivna i dramatična. U toj situaciji većina roditelja rešava da ignoriše, ne vraćaju telefon, ali kao da imaju ideju da treba da trpe čitavo to dečje ,,ludilo”, scene besa, vređanje i slično… Pogrešna ideja! Ne morate i ne treba to da gledate mirno!

Ne dozvolite mu da vam se tako obraća, to je nedopustivo! Kada oduzmete telefon i dete počne da histeriše, recite mu da ukoliko se ne smiri dok npr. ne izbrojite do 5 telefon sutra uopšte neće dobiti… I onda se toga držite! Ako drama traje, produžavajte broj dana koji su obuhvaćeni kaznom, s tim da mu svaki put ponudite opciju da može da se smiri u nekom vremenskom roku ili se kazna povećava.

Dakle, nije ideja samo da mu oduzmete, već i da mu ne dozvolite da zbog toga pravi scene!

Ne bojte se, i vi i vaše dete možete to mnogo bolje nego što mislite!

I još nešto, razmislite o tome koliko je vama telefon u ruci!

Biljana Grbović

Radujem se kad pomažem!