Stvarno sam ljuta jer svaki dan slušam primere velike štete koju je nanelo! Ne pristajem više na politički korektne razgovore na ovu temu. Što se mene tiče, dosta je bilo! Dok se mi trudimo da budemo tolerantni, rastu generacije nesposobne i bezvoljne dece. E ne dam da našu mladost ostavimo u takvom stanju! Osećam ogromnu želju da o ovome javno progovorim i evo me, osmelila sam se!

Idem redom, polako, da opovrgavam jednu, po jednu tezu koja je nažalost karakteristična za mnoge savremene autore!

Kažu: “Sa decom treba puno razgovarati i objašnjavati im zašto neke stvari nisu dobre.”

Prvo, ovakve roditelje deca brzo prozovu smaračima i nauče kako da se isključe kada mama i tata “žvaću”. Posle nekog vremena čuju samo: “Bla, bla, bla”.

Drugo, kada se dete ponaša neadekvatno, a vi mu objašnjavate zašto to nije lepo, a dete nastavlja, a vi mu ponovo objašnjavate… sve gubi smisao. Dete neće praznu priču, ono želi jasnu granicu. Samo što ne može da kaže: “Ne brbljaj više, nego me nateraj da sklonim sobu!”

Treće, roditelji koji mnogo pričaju deci o npr. tome koliko su cigarete štetne, sopstvenoj deci reklamiraju cigarete, iako toga nisu svesni.

Ćetvrto, deca ne uče na osnovu onoga što im pričamo, već isključivo na osnovu onoga ko smo mi, tj. kako se ponašamo. Dakle, osnovni vid učenja kod dece je učenje po roditeljskom modelu, a ne prazno  teoretisanje.

Kažu: “Sa decom uvek treba razgovarati lepo, smireno, bez galame i lupanja rukom u sto.”

Da, da, vi roditelji treba da budete sante leda, roboti koji ne pokazuju  svoja negativna osećanja. Uvek treba da ostanete smireni, da imate bezgranično mnogo strpljenja, da budete nasmejani, tolerantni, strogo pozitivni… Odakle mami pravo da bude ljuta kada dete ne uradi domaći zadatak? Ili odakle tati pravo da galami kada posle trećeg opominjanja dete ne ostavlja telefon iz ruke?

Ne, ne, mama i tata treba da budu na nivou, da ostanu hladne glave. Oni zapravo i ne treba da budu obična ljudska bića, već nekakvi super moćni heroji. U svakom slučaju, bes moraju da uguše, jer ne daj Bože, ako ga pokažu, možda njime mogu i zaustaviti detetovo loše ponašanje!

Kažu: “Nije važno koliko vremena provodite sa decom, nego je važno da to bude kvalitetno.”

O da, kako da ne! Šta hoće da nam podvale? Da je sasvim u redu da mama dođe sa posla u 18h? Da li slutite u ,,mitu o kvalitetno provedenom vremenu sa decom” mamac koji treba da progutate da postanete pravi član kapitalističkog društva, visoko funkcionalna radna mašina?

Lažu vas. Vaše dete čezne za vama. Ono raste uz dadilje i vaspitačice koje sa njima nemaju intenzivnu emotivnu vezu ili uz popustljive bake. Vi im trebate, baš vi, mama i tata, jer ih vi najviše volite, jer su vama oni centar sveta, a vaspitačici nisu i ne treba da budu. Može vaše dete bez ikakvih posledica biti sa nekim drugim jedan deo dana, ali ne može bez vas čitav dan. Ako dolazite po mraku, znajte da ste sve propustili, da je dete već proživelo svoj dan.

Još nešto je veoma važno da ovde napomenem. Znate da se dete najviše formira u prvih par godina svoga života i to na osnovu modela. Zar ne želite da se formira po vašem uzoru, a ne da pokupi životne vrednosti tete koja ga čuva?

Sve u svemu, laž je da kvalitet nadoknađuje kvantitet. Istina je bolna, da bez kvantiteta ne može biti kvaliteta! Dakle, ako hoćete da budete dobar roditelj, ne možete to postići na brzinu, u “puš pauzi”.

Pošto je ova moja lista blesavih saveta o vaspitanju veoma dugačka, ne može stati u jedan tekst, ali obećavam, nastaviće se. Vrlo uskoro!

Do tada, možete doći u naše Udruženje roditelja Matica (link do facebook stranice), da na zdrav, razuman način učite šta je to dobro i funkcionalno roditeljstvo. Možete zakazati individualno ili učiti u grupi koja se nalazi jednom nedeljno. Učićemo vas  kako da povratite svo ono znanje koje ste o pravilnom vaspitanju imali pre nego što su nam isprali mozgove oni koji uglavnom biju bezuspešne bitke i sa sopstvenom decom! 

Srdačan pozdrav od Biljane Grbović!