Moja ćerka, šesnaestogodišnjakinja, je pre par dana bila na nekom celodnevnom druženju sa društvom, gde su se tinejdžeri spontano podelili u dve grupe. Jedna je bila sastavljena od socijalno poželjnije dece, dakle od prihvaćenijih i opuštenijih pred drugima, dok su drugu grupu činili oni koji se ne osećaju baš naročito poželjno i samouvereno, te ograničavaju svoje ponašanje na ,,sigurnu zonu“ i zbog te svoje osobine, koja je jasno vidljiva, ne spadaju u tzv. popularne.
Uglavnom se mi odrasli najčešće pozicioniramo protiv onih popularnih, tj. na stranu onih mirnih i povučenih. Svi se sećamo najpolularnijih osoba iz svoje osnovne škole i činjenice da su oni uglavnom loše završili. Takođe je istina da su među onima koji su u sedmom razredu bili ,,glavne baje“ ima mnogo nasilnih i agresivnih. To je nešto oko čega nema rasprave, ali evo jednog zapažanja moje ćerke o kom ima smisla ozbiljno porazmisliti. Verujem da on razotkriva i drugu stranu medalje, o kojoj retko razmišljamo.
Dakle, moja Mara kaže ovako: ,,Mama, ja sam bila i sa jednima i sa drugima, i ono što me je iznenadilo je da je meni bilo mnogo bolje sa ovim koje svi smatraju popularnima. Znam da mnogi misle da to nije dobro biti u takvoj ekipi, ali vidi, oni uopšte ne ogovaraju druge. Oni samo gledaju kako da se provedu i dobro zabave. Dok sam se sa ovim ,,finim“ em smarala, em slušala ogovaranja!“
Ima tu neke logike. Samo ogromna je razlika da li je samopouzdanje pravo, zdravo ili je otišlo u njegovu izopačenost -aroganciju. I naravno sve zavisi od konteksta, odnosno od toga o kojoj deci je reč. Ali hajde da pokušam da pojasnim ovo njeno zapažanje.
Kao prvo, samopouzdane osoba jesu često socijalno poželjnije. Njihov odnos prema sebi prosto pleni ljude da im budu blizu! Tako jake ličnosti ne gledaju tuđu garderobu, niti troše vreme na druženjima analizirajući da li je neko smršao ili se ugojio. Oni su uglavnom usresređeni na to kako da reše svoje probleme ili prožive lepe trenutke. Oni su opušteni, zabavljaju se i osećaju se dobro, te nemaju potrebu da druge ,,spuštaju“.
S druge strane, nesamopouzdanje je takođe nešto što se primeti, nešto što otežava život, frustrira na određen način, i čini da se ljudi loše osećaju u svojoj koži, a i time pravi plodno tle za neke pojave koje nisu baš lepe.
Naravno, ovo nikako ne bi smeli shvatiti ,,jedan kroz jedan.“ Ima samopouzdanih a sebičnih i okrutnih, a nesmopouzdanih koji nikada ne bi rekli ružnu reč za drugog čak i kada se osećaju vrlo ,,jadno“. Ima samopouzdanih druželjubivih, i samopouzdanih koji su više okrenuti ka svom untrašnjem svetu… Te su neki od njih među popularnima, a neki nisu. Dakle, molim da tekst pažljivo čitate i da rečenice ne izvlačite iz konteksta.
Ovaj tekst je pokušaj da se osvetli samo jedan, do sada, često sakriven aspekt ponašanja samopouzdanih osoba.
I na kraju, nameće se zaključak da su istinski i zdravo samopouzdane osobe (nikako ne oni arogantni, umišljeni, koji na strahu ili na moći ostvaruju svoju socijalnu nadmoć) ustvari najbolje društvo. Da su to ljudi od kojih možete očekivati najviše i u smislu podrške, i u smislu otvorenosti. Zato hrabro birajte prijatelje. Pokušajte da prevaziđite ideju da su oni izvan vašeg dometa (ako imate takvu ideju), jer ćete ovim izborom verovatno smanjiti broj svojih razočaranja.
Radujem se kad pomažem!
Biljana Grbović