Kome u vašoj kući ide batak

Nekada je batak išao glavi porodice, pa je onda strmoglavom brzinom prešao isključivo u dečje šake. Ne mislim da je dobro ni jedno, ni drugo. Mislim da svakom članu porodice ponekad treba ,,da se desi batak“. I mame i tate vole da ga pojedu, ali sam bliža ovoj varijanti u kojoj se najbolje parče mesa ipak daje detetu. I ja tako najčešće postupam. Ali je pri tom veoma važno da dete ne smatra da polaže neko pravo na takav tretman, niti da otima to za sebe tretirajući tako svoje roditelje kao drugorazredne, već da oseća zahvalnost. U suprotnom, mnogo je bolje dati mu da glođe krilce!

 

Kokošija noga u supi

Naša deca su se toliko navikla na industrijsku hranu, da su do određene mere razvila gađenje prema svemu što ne izgleda kao da je iz samousluge. Sve je više onih koji se gade na svaku žilicu u mesu, onih koji ne jedu ribu nego samo riblje štapiće ili eventualno filete… Zaista ne znam šta bi se desilo kada bi današnjim gradskim tinejdžerima neko poslužo supu iz koje viri pileća noga! Koliko smo se samo udaljili od realnosti i neprijatnosti! Opasno je koliko je iz života naše dece izbačena ,,svaka hrskavica“!

 

Blendomanija

U ishrani savremene dece primećen je još jedan neverovatan apsurd koji glasi: Današnju decu mrzi čak i da žvaću! Zvuči prestrašno kada se čuje, ali to je na žalost jedna nova epidemija koja se od skoro počela javljati čestom upotrebom blendera. Ona nije samo to, ona predstavlja sliku tendencije u vaspitanju koja kaže olakšaj, olakšaj i još olakšaj!

 

Sarma bez kupusa

Da li je ok dozvoljavati detetu da jede sarmu bez kupusa i slične varijante? Ne! (Znam da se mnogi sa ovim neće složiti, iz prostog razloga što su i oni kao mali birali, pa to smatraju normalnim. Ipak, pročitajte tekst do kraja., shvatićete poentu, tj. da ovde nije reč samo o ishrani.)

Život se sastoji i od onoga što prija i onoga što ne prija! Kako Njegoš kaže: ,,Čaša žuči išće čašu meda. Smiješane najlakše se piju!“

 

Mozaik u tanjiru

Da li je ok servirati deci hranu na zanimljiv način kako bi smo im time učinili jelo primamljivijim? Ovakva ideje su rezervisane za restorane, specifične svečane situacije, a nikako ih ne treba primenjivati u svakodnevoj ishrani dece jer je to definitivno preterivanje u smislu ugađanja deci. Tinejdžeri koji su odgajani kao prinčevi i princeze ne koriste mnogo ni društvu ni sebi. Oni su samoživi i uglavnom neupotrebljivi!

 

Pare u džep, pa po pica parče

90% tinejdžera svakodnevno dobija novac za kupovinu brze hrane. Ma šta da roditelji navode kao izgovore za ovakvu situciju, razlog je samo jedan. To je najlakše i roditeljima i tinejdžerima. Nema opravdanja. Svaki tinejdžer je sposoban da sebi kod kuće napravi sendvič, za barem duplo manji iznos novca, ali je, nažalost, veoma mali broj onih koji to rade. Verujem da uočavate princip koji dominira u svim navedenim primerima!

 

Princip zadovoljstva ili princip potrebe

Zaključak ovog teksta bi mogao biti ovakav. Našom decom sve više upravlja princip zadovoljstva i sve više odluka koje oni ili mi donosimo u njihovo ime takođe je vođeno ovim kriterijumom. Dakle, šta mi se sviđa, šta bih želeo, je značajno izraženije od onoga šta mi koristi ili šta je mome telu potrebno! Ovo je princip kog se treba bojati!

Važno mi je da sam upozorila!

Biljana Grbović

Radujem se kad pomažem!