Kuvate li ručak svojoj deci?

Da li smo mi kao roditelji često licemeri?

 

Ovo je jedan od onih tekstova za koji znam u napred da ću zbog njega biti napadnuta! No, biram da govorim istinu.

Svi pričamo o tome koliko volimo svoju decu, a često ne vidimo da je to što osećamo prema deci zapravo samoljublje!

Na primeru kuvanja, pokušaću da vam razjasnim zašto smatram da smo kao roditelji često licemerni.  (Napominjem da je ovo samo jedna od oblasti u kojoj se to licemerstvo vidi i da ono nije vidljivo svakom posmatraču. Potrebno je zalaziti malo dublje u razloge ljudskog ponašanja, što većina ljudi ne radi.)

 

Naime, mnoge od nas prave ujutru svojoj deci sendviče za doručak,  serviraju sve na sto pa pozovu svoje ,,prinčeve i princeze“ da jedu. Često se i posebno potrude pa na sendviču kečapom nacrtaju osmeh ili prvo slovo dečjeg imena.

Kada ih pitate zašto ne ostave dete da samo sebi spremi doručak, dobijate gomilu besmislenih odgovora tipa ,,Ne znam, nešto mi je žao.“ Ili ,,Neće jesti ako mu ja ne spremim, kupiće neku glupost kasnije u školi“ i slično.

Znate, on su ,,divne, tople, brižne mame“ kao sa reklame za pelene ili prašak za veš.

A onda, sledi preokret, tj. istina kada pitate šta dete ruča!

 

E tu su već odgovori drastično drugačiji!

,,Kako koji dan bogami. Nisam ja od tih savršenih mama što kuvaju redovno. Šta će im biti da se sami snađu malo, uopšte se ne opterećujem. Neka kupi nešto sebi, kao da je najvažija stvar šta će se jesti!“

 

Potpuno drugačije razmišljanje! Slažete se? Od jednom je samostalno snalaženje skroz ok.

Zašto ovde nema ugađanja deci? E pa zato što je ovde potreban ozbiljniji napor! Ovde nema ništa na brzinu, nema opcije da sa malo truda budeš divna mama. Ovo iziskuje realnu, ozbiljnu ,,žrtvu“ , iz ljubavi naravno, a to je već mnogo jer je zapravo istina da takve majke više vole svoju ulogu ,,divne mame“ nego svoje dete!

 

Eto, to je to veliko licemerje koje se ovde otkriva, a inače je primetno u mnogim postupcima savremenih roditelja, samo je ovaj primer sa ishranom bio zgodan za objasniti suštinu!

 

S nadom da razumete da nije ideja da bilo koga prozovem, već da oduzmem izgovor i time onesposobim mlade roditelje da se ,,izvlače“ kako bi zaista preuzeli odgovornost za, u ovom primeru ishranu, a inače odrastanje svoje dece.

 

Dečji um ovu razliku retko primeti, ali srce zna tačno!

Da nam deca zaista rastu uz ljubav i istinsku brigu, a ne njene privide!

 

 

Radujem se kad pomažem!

Biljana Grbović

 

Ako želite još da se preispitate, klik na https://licnirazvoj.rs/koliko-zaista-volimo-svoju-decu/