Odnos prema radu značajno određuje čoveka. Ovaj tekst vam može dati jedan novi, mnogo smisleniji ugao gledanja na posao, a ne bojte se, nije dug, što bi rekli: ,,Isplati se!“ ? 

Pojmovi rob i sluga su ovde shvaćeni kao dva različita mentalna stava koje ljudi zauzimaju prema radu i koji određuju to kako se čovek na poslu oseća i kakve rezultate postiže.

 

Gde vi spadate?

Do odgovora ćete lako doći, samo iskreno razmislite da li radite zato što želite ili zato što morate?

Rob mora, sluga želi.

Roba ,,iscede“ na poslu, otimaju mu znanje i energiju, sluga traži način kako da što više doprinese.

Rob  ima osećaj da služi gazdi ili korporaciji, sluga zajednici i Bogu.

Rob postupa iz osećanja nemoći, sluga iz moći.

Rob domimantno oseća strah, sluga ljubav.

Robovanje čovek unazađuje, dok se sluga razvija u svakom pogledu.

Rob nije dobro razumeo život, sluga je jedno sa životom.

Robuje se  iz nesvesti, služi sa višeg nivoa svesti!

 

Da li vam postojanje sluga deluje kao bajka?

Rećićete to o služenju lepo zvuči, romantično, ali u ovom našem društvu svi smo robovi, sem onih koji su na vlasti. Besparica čini da moramo da ćutimo i trpimo. Postoje ljudi koji zaista žive životom ,,sluge” i nije ih ni tako malo! Verujte, može se i ako to do sada nije bilo vaše iskustvo.

 

Ima li to veze sa novcem?

To  da li se svrstavate u jednu ili drugu kategoriju ne mora biti direktno povezano sa novcem. Ima obućara, pekara, zemljoradnika koji služe i bogataša koji robuju.

Ipak, finansijska stabilnost otvara vrata slobodnom načinu razmišljanja, ali ona za nju nikada nije bila imperativ.

 

Da li nam je ropstvo nametnuto?

Definitivno, postoje ljudi kojima odgovara da se mi osećamo kao da nemamo izbora,  neko se dobrano potrudio da zaboravimo činjenicu da možemo da ne pristanemo!

S druge strane, vladika Porfirije kaže ovako :,,Niko nas ne može poniziti, osim nas samih.“ I tu, još kako ima logike! To je velika istina. Slobodan duh se samo privremeno može skrušiti, ali on sve vreme traži izlaz i ne pristaje dok se ne dokopa dostojanstvenog života.

 

Gde je rešenje?  Šta da radim ako sam kod sebe prepoznao robovski mentalitet?

Pa naravno, opet i opet, sve se svodi na lični razvoj. Naše je da osvojimo veru, naše je da se osmelimo, da osvestimo sopstvene moći, da naučimo da postavljamo granice, da tragamo za smislom … Kad malo bolje razmislimo o bilo čemu, shvatimo da je jedini izlaz u tome da mi rastemo.

E pa buđenje!

 

P.S.

I ja sam dugo robovala. Imala sam i ja ideju da moram da pristanem na uslove koje mi poslodavac nalaže, da slušam, da odćutim, da prihvatim, da izdržim jer je to kao deo svakog posla, svima je tako, tobože nigde nije idealno…bla, bla, bla… Hvala Bogu pa sam se osvestila. Danas živim život bez moranja, mnogo radim, ali s ljubavlju i po slobodnoj volji, služim i to me jako veseli!

Znate već onu moju :,, Radujem se kad pomažem!“

To je istina.

Biljana Grbović