Ovih dana pred gradskim školama je strahovita gužva. Roditelji voze svoje mališane. Međutim da li je to baš mudro?

Evo razloga zašto tvrdim da to ne bi trebalo da radite:

1. Osnovni zadatak detinjstva je da pripremi dete za život,da bude samostalno ! Da bismo ovaj cilj ostvarili, naše dete treba da bude izloženo neprijatnostima. Dakle, kišobran u jednoj ruci, oprema za fizičko u drugoj, torba na leđima, ruka zgrčena zbog držanja kišobrana i 15 minuta hoda idelna su prilika da dete uvežbava odgovor na neprijatne situacije i samostalno izgrađuje svoje kapacitete za njih! Mudar roditelj zna da život deteta ne treba da bude divan, već realan, jer ni budućnost koja ga čeka neće biti divna, već raznolika, često istovremeno i vrlo zahtevna i vrlo lepa.

2. Sve probleme koje dete može da reši samo, treba samostalno i da rešava, ne zato što je roditeljima tako lakše, već zato što je to korisno za dete! Kada može samo o sebi da brine, ono o sebi misli kao o vrednom i sposobnom biću. Nezaštićena deca imaju mnogo veću šansu da se jednog dana osete snažnima, nezavisnima i spremnim za razne izazove koje ima život ponudi.

3. Zato što to razvija i odgovornost! Tako će dete naučiti da samo ponese kišobran, da samostalno obuje dobru obuću kad pada i slično. Znam, vi mislite, vaše neće, ići će mokro ceo dan. Verovatno i hoće prvih dva puta, a posle toga će početi da misli tj. biće odgovorno za sebe. Tako se razvija odgovornost! Dok su mama i tata odgovorni za mene, ja ne moram time da se bavim, pa ni neću.

4. Zato što time i mi pokazujemo da o svom detetu mislimo kao o sposobnom biću , a to je važno jer način na koji mi mislimo o njemu i način na koji sa njim razgovaramo, uskoro postaje detetov unutrašnji glas!

5. Zato što dete tako učimo zdravim životnim načelima. U mnogim zemljama odnos prema meteorološkim pojavama postavljen je znatno drugačije. Npr. kada pada kiša na severu Evrope, biciklisti masovno voze, samo prosto nabace kabanicu i sve nastavlja da se odvija nesmetano, dok kod nas postoji šala, koja važi barem za Novosađane, da se oni brinu da će se otopiti, pa gužva u saobraćaju u našem gradu tih dana postaje nesnosna.

6. Zato što će tako dete imati priliku da doživi i zavoli kišu! Ako mi u kiši vidimo samo vremensku nepogodu od koje decu treba sklanjati, kako će dete u njoj pronaći lepotu? A većini dece, kada budu u situaciji da su na kiši, zna da bude vanredno zabavno! Samo kada bismo ih pustili!

I za kraj, nemojte da brinete da li će drugi pomisliti da ste neodgovorni kad vide vašu samostalnu  decu ,,kako se muče sama po kiši“! To su samo njihove zablude. Ne dozvolite da vam strah o komentara bude važniji od želje da od svog deteta napravite sposobnog čoveka.

Ako budete postupali kao većina i rezultati će vam biti takvi. Većina greši, ne morate sa njima!

Radujem se kad pomažem!

Biljana Grbović