fbpx

Biti autoritet i vaspitati dete je danas čitava filozofija. Zašto?

Zašto je našim roditeljima bilo mnogo lakše da budu autoriteti?

Kako da mi postignemo sigurnost i lakoću u roditeljstvu?

 

,,Danas je drugo vreme”, najčešći je odgovor na gore postavljena pitanja. Iako on ne daje nikakvo konkretno objašnjenje, nakon njega, ova tema se uglavnom smatra zatvorenom. To je zato što ne znamo šta nam se u stvari dogodilo.

Sve je počelo tako što smo metode naših predaka proglasili primitivnim, nerazvijenim i grubim. Stalno je bilo reči o tome šta  naši roditelji  nisu dobro uradili, kako nas nisu hvalili, kako nas nisu podržavali…

Nigde ni spomenuto nije koliko su bili efikasni, koliko smo mi njihova deca bili zreli, koliko samostalni, koliko smo spremni da se nosimo sa životnim teškoćama, koliko smo poštovanja imali, znali granice…  Upravo zahvaljujući njihovim postupcima!

I umesto da nadogradimo slabosti, mi smo sve njihovo proglasili zastarelim i širom se otvorili za nove sisteme drugih kultura.

Kao da smo bez korena, presekli smo kontinuitet i krenuli skroz drugačije. Ni primetili nismo da smo se pogordili, pomislili da smo mi mnogo pametniji i napredniji od naših predaka, ponašali se kao da oni nisu imali pojma. Ustvari, izgubili smo tlo pod nogama. Umesto da smo popravljali postojeće, mi smo hteli da budemo kao oni ,,divni” sa televizije koji samo požele deci laku noć i ona sama, bez pogovora odu na spavanje. Kao u Sterijinoj komediji ,,Pokondirena tikva” pokušali smo da budemo ono što nismo i u tome smo naravno ispali nevešti, na svoj način komični, ali sa tužnim posledicama.

Ono što je nekad bilo normalno, viknuti na dete ili pljesnuti ga po guzi kad tata zaključi ,, E sad si stvarno preterao!”, danas je nasilje u porodici!

Oni koji se nisu odrekli metoda svojih roditelja, proglašeni su primitivni, a pošto to niko ne želi da bude, mi se ponašamo kao u bajci ,,Carevo novo odelo”. Svi ćute o tome šta je istina.

Na ulicama, na rođendanima, u javnosti mi sa decom uvek lepo pričamo, dogovaramo se, hvalimo ih, govorimo:,, Ti to možeš!”

Ali kad uđemo u svoje stanove i deca nam se popnu na glavu zbog naše finoće, iz nas ispliva prirodna ljudska  reakcija koju mi pošto poto pokušavamo da zaustavimo.

I onda se pokreće točak koji zapravo predstavlja najjasnije objašnjenje šta se savremenim roditeljima dešava.

Deca prelaze granicu         > 

roditelji viknu    >   

javi im se osećaj krivice       >   

pokunje se, žao im je što su bili tako ,,grubi”        >

ne žele to da ponove       >         

idu u popustljivost i ,,finoću”  >

deca prelaze granice  silnije nego prvi put i kreće novi ciklus ispočetka.

Problem je što je u svakom novom ciklusu, krivica koju roditelj oseća sve veća, pa je volja da se drži finih metoda koje ne rade posao snažnija, te mu to duže i uspeva na dečju i sopstvenu štetu. Dok se roditelj sputava, dete gospodari.

Deca nemaju problem sa finoćom. Ona su spremna na sve u svojoj borbi da nadmudre roditelje, ona se ne opterećuju time kakav utisak ostavljaju, šta mediji kažu i slično. Dete će besniti, praviti scene, glumiti da mu je muka…sve što može koristiće i pobediće. Nažalost!

Eto zato je vaspitanje ispalo čitava filozofija. Teško je vaspitati dete onome ko metod koji ima neće da koristi, a onaj koji želi, ne zna da koristi.

Zato danas samo retki srećnici umeju sa decom.

Dobar roditelj mora biti SAMOPOUZDAN, ne u svim poljima, ali na polju roditeljstva, mora. Zato mu je potrebno da je utemeljen, da zna sa sigurnošću koji je ispravan put, pa da njime bez oklevanja povede dete. Zbunjen roditelj, nesiguran u svoje postupke, smušen, onaj koji stiska pa pušta, stiska pa pušta je neučinkovit, ne zna kuda treba ići i zato i ne može stići do cilja.

Dakle, odgovor na drugo pitanje s početka teksta (,,Kako da mi postignemo sigurnost i lakoću u roditeljstvu?”) ima dve tačne varijante:

  1. Vratite se svom prirodnom osećaju, zdravoj logici, onome kako su vas roditelji podizali, pa to samo pomalo nadograđujte!
  2. Ili, ako ste vrlo sposobni, socijalno i emocionalno inteligentni, učite temeljno kako se mogu podizati deca bez  ili sa vrlo malo grubljih metoda.

I jedno i drugo,može da ima divne rezultate. Zasigurno će obe varijante postići više od ove danas najviše korišćene, neiskrene, popustljive, a nefunkcionalne vaspitne metode, koju nazivam ,,pogrešno prepisana“.

Radujem se kad pomažem!

Biljana Grbović

Napiši komentar