fbpx
kada je vreme za otkaz

Da li da dam otkaz? – Raspolaganje sopstvenim životom

Do pre par godina bila sam zaposlena. To što sam imala nadređenog, nije naročito smetalo mom egu, ali je izuzetno smetalo mom životu!

Najvažnija u toj priči bila je činjenica da je neko drugi (ko me ne ceni) imao moć da upravlja mojim vremenom, a to u stvari znači da upravlja mojom svakodnevicom, tj. mojim životom! Neko drugi je mogao da istroši moje vreme i moje kapacitete na popunjavanje dokumentacije koja nikom nije potrebna, na banalne poslove, na nesadržajne sastanke…

Usisavala sam jednog prepodneva i pomislila na činjenicu da ću dan moći da osmislim po svom ukusu tek kad odem u penziju i zgrozila sam se od ovog zaključka! Aaaaaa, pomislila sam, nešto mora da se menja! I to sam učinila. Dala sam otkaz!

(O trulim državnim sistemima nema potrebe ni da širim priču, o lošim međuljudskim odnosima, o licemerstvu, korupciji, politici, o tome da su rad i nerad jednako vrednovani, da se prave vrednosti ne cene…)

Od tada sama sebi krojim kapu. Kao da sam se oslobodila nekog ropstva. Da zaista sam se tako osećala, oslobođeno!

Postala sam generalna upravnica svoga života!

Vreme  je ustvari život. Kada dobro koristimo svoje vreme, mi dobro  koristimo svoj život!

Ako poštujemo ono ko smo, i ono što nam je dato, onda se borimo da stvorimo uslove u kojima možemo dobro da  koristimo svoje potencijale!

Počnite da se borite za svoje vreme, za mogućnost da se izrazite,  za svoju slobodu. Ona se ne dobija, ona se osvaja. Do nje se stiže verom i samopoštovanjem!

Znam koji komentar mogu da očekujem, onaj tipa: “Pa ne možemo svi biti samostalni, preduzetnici, privatnici…

Samo delimično tačan rezon, a masovno rasprostranjen.

Najveći broj nas može i treba da bude samostalan. Tako nas je Bog stvorio, svakog sa svojim mozgom, svakog sa svojim potencijalima… Istina je, ima ljudi koji ne mogu da funkcionišu samostalno, oni koji su na neki način zavisni od drugih, a ima i poslova koje moraju da obavljaju veliki timovi. Dalje, neke institucije moraju da ostanu pod okriljem države, ali jedno je istina o kojoj želim da govorim glasno i mnogo a to je da svi oni koji rade pod nečijim rukovodstvom, treba da pristanu samo na one uslove koji poštuju njihovo dostojanstvo, njihov potencijal, njihovu porodicu, koji im omogućavaju da svoje vreme pametno i na dobrobit zajednice koriste.

Dakle, neka vam ovo budu kriterijumi!

I ne bojte se! Za pravi put je oduvek bila potrebna hrabrost!

Radujem se kad pomažem!

Biljana Grbović

Komentar 2

  1. Mila
    January 24, 2019

    A gde da nadjemo hrabrost …

    1. Biljana Grbović
      January 24, 2019

      U veri Mila! U veri u Boga, u život, u to da sve što nam se dešava ima svoj razlog, da smo vođenji, podržani, da postoji logika i smisao. Važno je i razvijati samopouzdanje, ohrabrivati sebe mislima koje biramo, menjati svoje stavove…Može se Mila, ni ja nisam bila hrabra osoba.

Napiši komentar