fbpx
konferencija

Da li je darovitost dovoljna?

Da li socijalni status porodice u velikoj meri određuje mogućnost za postizanje ozbiljnijih rezultata na školskim takmičenjima (npr. iz matematike) ili su darovitost i radne navike dovoljan uslov?

Evo kratkog odgovora. Na žalost, da.

Za ozbiljnije rezultate na školskim takmičenjima, naročito u starijim razredima pored talenta i radnih navika, neophodno je još i da:

  • da roditelji budu finansijski jaki,
  • da stanuju u velikom gradu (ili u njegovoj blizini),
  • da pripadaju određenom društvenom sloju kako bi imali odgovarajuće kontakte,
  • ili da su sami stručnjaci iz oblasti iz kojih se dete takmiči.

Verovatno se u vama sve buni dok ovo čitate i tražite adute protiv ovakve smele i surove tvrdnje. Razumem vas i molim da nastavite sa čitanjem.

Moja namera je bila da otvorimo oči onima koji su kao što sami ja dugo bila, roditelji idealisti.

Poslednjih godina, na žalost, više puta uverila sam se u ovu tužnu istinu i bilo mi je teško da je prihvatim. U meni je još tinjala nada da ja tu nešto nisam dobro razumela.

Međutim, na konferenciji o darovitosti, koja je održana pre par dana u Beogradu u organizaciji MENSE,  na kojoj sam i sama bila govornik na neke druge teme, dobila sam i potvrdu ovog svog zaključka. Naime, rezultati jednog istraživanja koje su sproveli  dr psih. Nikolić, M., Nikolić, Ž., Katrina-Mitrović, V, pokazali su sledeće (napominjem da je ovo interpretacija  rezultata njihovog naučnih istraživanja, a da siže njihovog rada, prilažem dole u tekstu uz njihovu saglasnost ):

– Učenici koji su postizali značajnije uspehe na školskim takmičenjima iz predmeta kao što su matematika, fizika i slično, imali su znatnu pomoć stručnih lica. Ta pomoć je u najvećem broju slučajeva bila posebno finansirana od strane roditelja jer uglavnom prevazilazi znanja koja imaju školski nastavnici. Njihove usluge podučavanja, vrlo logično, ne koštaju malo, te roditelji koji su zainteresovani da podrže svoju darovitu decu, moraju znatno i redovno da prazne novčanik.


– Sledeća bitna činjenica jeste da su ovakvi stručnjaci uglavnom stanovnici velikih gradova (Beograda ili Novog Sada) te dece iz manjih sredina praktično veoma teško mogu ravnopravno učestvovati osim u slučaju da su roditelji spremni i da finansiraju dodatne troškove prevoza.


– S obzirom da je lica sa visokim stepenom stručnih znanja malo, ozbiljan roditeljski zadatak je i doći do informacije ko su ti ljudi i stupiti sa njima u kontakt.  Praktično možemo reći da je neophodno čak i pripadati određenoj strukturi društva kako bi ste mogli doći do informacija o njima.


– Postoje izuzetci, ali su oni uglavnom jedna od ove dve varijante. Prva je da sta vi kao roditelj to stručno lice, a druga da imate izuzetno entuzijastičan nastavnik sa znanjem koji daleko premašuje potrebe njegovog radnog mesta. Ne treba posebno napominjati koliko je ovo retko.


Verujem da su vas ovi rezultati rastužili. Delim sa vama ovu emociju, ali istinu treba otvoreno reći. Time  nepravda barem za nijansu manje boli jer je uvek lakše biti učesnik  igre  sa otvorenim kartama.

Na sreću, uspeh u životu nema nikakve veze sa uspehom na školskim takmičenjima, te svim srcem verujem da će dobri, vredni i daroviti,  dugoročno gledano, realizovati svoje talente. Važno je da i oni i njihovi roditelji čuju istinu o tome kako stvari funkcionišu, da se ne bi neosnovano osećali manje sposobnim.

Kao što voda uvek nađe i najmanju pukotinu, tako će i oni, polako i strpljivo, vođeni ljubavlju i roditeljskom podrškom, čvrstom voljom i upornim radom ukloniti sve prepreke do svoga cilja.

Napred naše male pametnice!

Radujem se da pomažem.

Biljana Grbović

Napiši komentar