fbpx

Da li ste ok sa tim koliko ste uspešni

Razgovarala sam ovih dana sa svojom decom na temu uspeha.

Jedna od njih rekla mi je da se pomalo plaši da li će ona biti uspešna  u svom budućem poslu. Razumela sam kako se oseća. I sama sam se tako osećala, ne samo u njenim godinam, već da budem iskrena skoro do pojave prvih sedih u mojoj kosi. Priznala sam joj da sam i sama imala snove o velikom uspehu, te mi se sve  što postignem činilo nedovoljno.

Ali onda sam čula za izraz ,,prava mera uspeha“. Šta to znači, zapitala sam se. Da li uspeha može biti previše?

Da, može. Sada sam sigurna da može.

Ništa se ne dešava slučajno. Sve što se dešava u našim životima je deo plana, strukture, strategije koja nas vodi na odredište na koje treba da stignemo. Naša je, često vrlo pogrešna, pretpostavka da je uspeh uvek najbolji ishod onoga što radimo. To što se nama čini da u tome čime se bavimo treba da budemo uspešniji, ne znači da je dobro da nam se to i desi.

Pokušala sam ovo razmišljanje da prevedem u svoj život, pa sam postavila sebi pitanje :,,Šta bi u mom životu moglo poći naopako kada bih postigla veći poslovni uspeh?“

Možda bih prestala da učim, promišljam, istražujem.

Mogla bih manje sebe ulagati u svoju decu.

Mogla bih još teže pronaći vreme za svog muža i sve ostale međuljudske odnose koji su mi važni.

Mogla bih imati manje vremena za brigu o svom zdravlju ili biti izloženija stresu.

Mogla bih se pogorditi….

 

Ovo su sve realne mogućnosti, nisu opravdanja, nisu ni strahovi jer ja o ovome ne brinem, ja se samo prepuštam onome što mi je život namenio. Ovaj način razmišljanja me ne sputava da napredujem, u njemu ima prostora za napred, ali pod parolom ,,ako treba biće“, a ne ,,mora da bude da bi ja bila srećna.“ Ovaj stav mi pomaže da uvek trenutnu meru svoga uspeha smatram najboljom, da zavolim situaciju u kojoj sam sada, te da tako budem zahvalna i zadovoljna.

 

Ne bi bilo zgodno da veći poslovni uspeh dobijem pre nego što sam mu dorasla ili ja, ili moj život.

 

Biram da mislim da je ova mera mog poslovnog uspeha zapravo ,,prava mera mog poslovnog uspeha,, u ovom trenutku.

I ne samo to, već da će uvek to važiti, da ću biti uspešna baš onoliko koliko treba da budem.

Mi nismo jednodimenzionalna bića. To više vođstvo koje sigurno imamo vodi brigu o našem duhovnom i ličnom razvoju, o potrebama naše porodice, o mogućnosti našeg tela itd. i sve to uzima u obzir kada određuje okolnosti u našim životima.

Zaista verujem u to.

I vrlo sam zadovoljna tu gde sam, baš tu.

Dakle kao rezime se nameće zaključak:

1.Uvek imamo baš onoliko uspeha koliko je najbolje za nas.

 

Imala sam utisak da time nije sve rečeno, pa se odmah javila potreba da joj obrazložim još jedan svoj uvid.

2.Uspeh nekog čoveka, a posebno uspeh žene je izuzetno teško izmeriti.

Većina naših ljudskih postignuća uopšte nisu merljiva, ne mogu se prikazati nikakvim brojem, izraziti u novcu i uporediti nikakvom statistikom. To važi i za žene i za muškarce, s tim što je kod žena još izraženije zbog specifičnosti zadatake koje one imaju na ovoj planeti.

Kako izmeriti koliko je neka od nas uspela da stvori topline i zajedništva u svom domu, koliko je razumevanja i podrške dala drugima, koliko dobrih stavova je urezala u glavice svoje dece, koliko je učinila za zdravlje svojih ukućana…

Ili koliko je neki muškarac uspeo da učini da se članovi njegove porodice osećaju bezbedno i sigurno, koliko je voleo svoju ženu, kakvu je energiju ostavljao u svojoj firmi, kakav je otac bio svojoj deci…

Većina naših postignuća primetna su tek indirektno i dugoročno kroz rezultate naših potomaka ili generalno, naših bližnjih.

Za kraj poručujem:

Uživajte u vrsti doprinosa koje vi dajate društvu, u meri u kojoj vam je dato, bez obzira na to koliko je to vidljivo, koliko je na ceni,  VI SEBE I SVOJE POSLOVE CENITE!

RADUJTE SE NAPRETKU, ALI NE INSISTIRAJTE NA NJEMU!

Smatrajte jednako značajnim svaki ručak koji ste skuvali, svaki blizak razgovor sa nekim, svoje osmehe, svoju podršku, jednako važnim kao svoje poslovne doprinose, zarađen novac, izgrađenu kuću 😊

 

Biljana Grbović

Radujem se kad pomažem!

Komentar 3

  1. Andrijana
    November 4, 2020

    Poštovana Biljana, odavno nisam pročitala ovako poučan tekst. Već neko vreme razmišljam na ovu temu i pokušavam da odgovorim kakve posledice ćemo imati kao društvo.
    Uspeh je postao ogroman globalni pritisak. U doba informacija i instant komunikacije, pomahnitalo jurimo za ambicijama, učenjem. Mlade žene odlažu rogiteljstvo jer nikad nije pravi trenutak za pauzu koju od nas traži priroda. Deca, partner, prijatelji, roditelji, svi postaju faktor koji usporava. Vaš osvrt na lično vođstvo, koje reguliše pravu meru uspeha na podsvesno nivou mi se jako dopao. Možemo svesno da želimo neke stvari, da preduzimamo sve da se one ostvare, a ipak da rezultati kakve želimo izostaju. Negde duboko u nama, postoji “autopilot” koji nas koči u uspehu, radi onoga što nam je važnije (zdravlje, karakter, deca, partner i sl). Hvala Vam na pojašnjenju i volela bih da iz Vaše perspektive i iskustva pročitam i o konceptu negativnih veština. Nastavite tako, divni ste!

    1. Biljana Grbović
      November 4, 2020

      Hvala vam na podršci. Baš ste to lepo rekli, uspeh je postao ogroman globalni pritisak, a deca i partneri faktori koji usporavaju. Hvala i na ovoj odličnoj dopuni i na lepim rečima.

  2. Andrijana
    November 4, 2020

    Vama hvala na odgovoru. Prepoznala sam se u ovom tekstu. A o izgaranju i svemu što ste iznad napisali, ja sam pisala svoju ličnu priču za fond B92. Podeliću link iz altruističkih razloga, pa možete pročitati.

    http://onasnazivanje.rs/zasto-je-kriticarka-u-nama-glasnija-od-mentorke/

Napiši komentar