Kako da nam deca ne budu bahata po pitanju novca?
Dve su stvari ovde bitne. Prvo, da mi nismo bahati po tom pitanju, a drugo, da smo decu naučili gde je njihovo mesto. Na čega konkretno misim? Pa deca koja su “zvezde” u svojoj kući, nastoje da takvu situaciju zadrže i šire. Ako su kod kuće naučili da im uvek pripada “najbolje parče”, onda je logično da će i u prodavnici tražiti najskuplju trenericu.
To su “NAJ” deca i njima samo “NAJ” treba. Da ne biste dotle došli, učite dete da je na svetu mnogo maslačaka i da svaki ima jednako pravo da raste, kao i da je u vašoj kući više gladnih usta i da nijedna od njih nisu “rutava”. Ne dajte im prednost, pogotovo kada vidite da se grabe. Onda budite naročito odsečni, ne samo kada je novac u pitanju, već uvek kad osetite da ste u situaciji u kojoj dominira JA, MENI, DAJ, e vi baš tada ne dajte!
Kako ih naučiti da štede?
Za štednju nije potrebno otvoriti detetu žiro-račun, kupiti kasicu, već zauzeti mentalni stav, roditeljski stav, koji glasi: “U našoj kući, novac se ne troši na gluposti i tačka”
Dakle, ne svraća se svaki drugi dan do trafike da se kupi neka figurica, žvakica sa sličicom ili slične drangulije. Deci treba kupovati samo ono što im je potrebno! Obzirom na to koliko poklona današnja deca dobijaju, oni i kad im roditelji još malo pa ništa ne kupe, uglavnom već imaju i preko mere.
Šta kada deca žele skupu garderobu ili igračke?
Postupite onako kako vi mislite da je pametno, a ne onako kako žele vaša deca. Oni su mali, nemaju dovoljno ni znanja, ni iskustva da mogu da donose odluke na čega će se trošiti veće svote. Dakle, ok je ponekad kupiti nešto skupo ukoliko možete i procenjujete da to vredi, ali ne kupujte nikad deci skupo da bi prestala da se njare, niti da vas moljakaju. Dakle, ne kupujte skupe stvari iz osećanja nemoći da im se suprotstavite, već samo iz vaše svesne odluke da je ta stvar korisna i dobra.
Kako se ponašati u prodavnici kad dete navali?
Ako je to što dete traži nepotrebno, suvišno ili preskupo, ne treba muljati: “Nemam para, nisam ponela, juče sam ti kupila, ne može svaki dan…” Nema tu nikakvih objašnjavanja! Lepo i kratko detetu recite: “Ne može, zato što je (npr.) preskupo.”
Kako ne biti prestrog po pitanju novca?
Dete treba da zna da od roditelja uvek može da traži novac za ono što mu je potrebno! Moj topli savet je da novac deci treba dati sa radošću, bez prigovora za sve što smatraju dobrim, korisnim, bez stvaranja detetu osećaja krivice jer se neko za taj novac namučio. Tako dete stiče poverenje da će imati za sve što mu treba.
Sa decom treba izgraditi takav odnos da se o novcu mnogo ne priča, da on nije predmet rasprave, da je on, kao što i jeste, samo jedno sredstvo koje treba koristiti da sebe unapređujemo i svoj život bolje osmislimo i da će roditelji svome detetu na tom putu, koliko god su u mogućnosti, svojim novcem rado pomoći.
Da li novac u kući treba kriti od dece?
Znate li za onaj fazon u kom pitaju Crnogorku, Bosanku i Sremicu gde kriju novac? Crnogorka kaže da je njen pod lopatom, Bosankin pod knjigom, a Sremica kaže ovako: “Moj je na astalu, čik nek neko pipne!”
E upravo tako, slično Sremici, i roditelji treba da se postave. Novac se ne krije, zna se gde je kad nekom zatreba, ali se za njegovo uzimanje uvek traži dozvola.
Sremicu bih, kad nije šala u pitanju, morala značajno ispraviti i reći da umesto ovog njenog stava sa decom treba razgovarati ovako: “Naravno,ne brini, slobodno uzmi, samo mi reci za šta ti treba.”
Kakva uverenja deca treba da formiraju prema novcu?
Pazite na ovo! Ovo je nešto što treba učiti od Amerikanaca. Oni poštuju novac, ne preziru ga, ne doživljavaju ga kao nešto pogrešno. Kod njih su bogati ljudi priznati kao vredni, kod nas su bogati najčešće ocenjeni kao negativci. Nema potrebe novac povezivati isključivo sa nemoralom, naprotiv, decu treba učiti da je pošteno zarađen novac divna stvar koja čoveku daje slobodu i utiče na širu životnu perspektivu.
Biljana Grbović
Radujem se kad pomažem!