fbpx
da li se cesto durite

Kad ,,najmiliji” to nisu

Roditelji su ti najbolji prijatelji, osim kad nisu!

O porodici smo učeni da mislimo kao o najtoplijem i najsigurnijem mestu na svetu, o majkama i očevima kao o požrtvovanim bićima koji nas bezgranično vole, o braći i sestrama kao o nekom ko će uvek biti tu za nas… Zato smo skloni da zaboravljamo da postoje nemajke, manipulatorke, toksične žene koje takođe dobiju decu, neodgovorni i sebični očevi,  braća i sestre kojima smetamo, koji nas doživljavaju kao konkurenciju….

Osvrnite se oko sebe, videćete mnoge bolne primere dece koja su žrtva ,,najmilijih”! Najveća njihova muka sastoji se u tome što oni u isto vreme žele i ne žele da saznaju istinu. S jedne strane, imaju prirodnu snažnu potrebu da o svojim roditeljima lepo misle, a s druge su primorani da ih pogledaju realnim očima da bi bili u stanju da shvate svoju poziciju, te da tako budu u stanju da preduzmu nešto i zaštite sebe.

Nema većeg konflikta unutar neke ličnosti od onog koji se odigrava u duši deteta koje ima zadatak da raskrinka onog koga najviše voli  tj. da se usudi da pogleda istini u oči i da svog roditelja zvanično proglasi za sebičnog, manipulativnog ili agresivnog.

Nema većeg rascepa od onog kad za istu osobu srce kaže:,, Volim je!”, a razum kaže: ,,Ona te uništava!” i nema težeg zadatka na svetu od tog da se sklonimo baš od onih kojima nas srce najsnažnije vuče.

Za sve vas koji se prepoznajete u ovom tekstu predlažem knjigu dr Susan Forward ,,Toksični roditelji” koja obiluje primerima i konkretnim savetima na temu kako prebroditi ovo bolno nasledstvo i spasiti sopstveni život.

Porodica jeste najsigurnija zajednica, ali ne svaka i o tome treba otvoreno govoriti!

U našem društvu se još uvek smatra u najmanju ruku neprimerenim reći nešto protiv nekog ,,svog”, pa taman te on povređivao ili izluđivao 20 godina, on je ,,tvoj”, vi ste porodica i o tome se ćuti!

Nemojte ih, molim vas,  još i osuđivati što su progovorili. Ohrabrite ih da se otvore, njima je ovo pretežak zadatak.  Podržite ih u trenucima u kojima im se pojavi ideja da postave granice i pokušaju da se izbore  za svoju slobodu i svoje potrebe! Umesto komentare tipa: ,,Nemoj tako, to su tvoji roditelji!”,  budite im potpora dok njihova zelena stabljika samopoštovanja ne počne da poprima drvenaste nijanse i ne postane dovoljno čvrsta da može samostalno da stoji uspravno, bez ,,najmilijih”.

Prosledite onima koji su vam pali na pamet dok ste čitali!

Radujem se kad pomažem!

Biljana Grbović

Napiši komentar