Koliko ste hrabri da otvoreno komunicirate?

Kakve veze ima sposobnost da se ispolje osećanja sa zauzimanjem za sebe?

 

 

Jedna devojčica koja ide kod mene na radionice, Emilija, desetogodišnjakinja, pre par dana slavila je rođendan. Poslala je pozivnice porukama i od njene veoma bliske drugarice, dobila je kao odgovor samo ovoliko: ,, Ne mogu da dođem!“

(Zapravo dobila je odgovor :,,Nemogu da dođem!“, ali to nije bitno za ovu priču?)

E sad, stanite i zamislite se. Pre nego što počente da čitate dalje, kažite kakva bi bila vaša reakcija na to!

Da li biste samo rekli: ,,OK“?

Da li bi vam bilo neprijatno da pitate za razlog?

 

Verujem da je odgovor kod mnogih od vas potvrdan. A evo šta je uradilo dete (oni su mnogo spontaniji od nas), postavila je direktno pitanje: ,, A zašto?“

 

Radovalo bi me da prepoznate koliko je ovo zdrava reakcija, otvoreno tražiti objašnjenje. Ovakav stav zauzimaju visoko samopouzdane  i slobodne osobe.

Bravo Emilija što nisi u drugi plan stavila to kako se ti u ovoj situaciji osećaš,  što nisi  ,,zbog finoće“ zanemarila svoje potebe, bravo što si tražila odgovor!

Ona sluša i smatra važnim njen osećaj u stomaku  koji kaže da tu nešto nije fer, da je u najmanju ruku zbunjena, verovatno čak i povređena.

Pazite, ovo nije tekst samo o ispoljavanju osećanja, već o tome koliko je to u bliskoj vezi sa tim da li se dobro zauzimamo za sebe!

Svi znamo da je izraz poštovanja obrazložiti svoj nedolazak. Emilija sebe poštuje i tako očekuje da se i drugi ponašaju prema njoj.  Ovo dete se zauzelo za sebe, mnogi odrasli ne umeju to da urade.

 

To, naravno nije bio kraj ove komunikacije.

Drugarica je odgovorila sledeće: ,,Idem negde sa tatom, a posle toga imam trening.“

Hajde sada opet razmislite, da li biste posle ovog odgovora definitivno podvukli crtu i uvredili se? Da li sam u pravu da biste prećutali, ali bi u sebi zamerili drugarici?

 

A Emilija je rekla  vrlo jednostavno ovako: ,, Nije fer da ti trening bude važniji od mog rođendana! Ljuta sam.“ (Aplauz! Bravo Emilija, rasturaš komunikaciju!)

Na šta je dobila odgovor:

,,Nemoj se ljutiti, plakala sam više od pola sata. Tata mi ne da da propuštam trening.“

Odjednom, priča je dobila potpuno novi tok. Imate li blagi osmejak na licu? Ja imam dok pišem.

Da, to je vrednost otvorene komunikacija! Drugarstvo je naraslo, umesto da se urušilo.

Ne poštovati sebe je pogrešno,

gušiti svoje osećanje je opasno,

ne uvažavati svoje potrebe je izdaja osobe o kojoj najviše treba da   vodiš računa, izadaja samog sebe,

truditi se da ne osećate ono što osećate je suludo,

ne biti otvoren je kukavičluk!

 

Da, od dece treba da učimo šta znači voleti sebe, živeti slobodno i biti ono što jesi. Bravo Emilijice, služiš nam za uzor!

Napominjem da je Emilija svojoj drugarici odgovorila: ,, Nemoj plakati, ne brini, i dalje smo BFF!“

Lepa priča, zar ne?

A da li ste svesni koliko je korisna?

Nadam se da shvatate važnost otvorenosti u komunikaciji, da vam je zasijala lampica koja može otvoriti neku novu sezonu vašeg ponašanja. Možda se i vi ohrabrite, progovorite slobodno i konačno postanete one koje poštuju sebe!

Srdačan pozdrav od Biljane Grbović!

Radujem se kad pomažem!