Misli li vaše dete pozitivno

Kada razmislimo malo o budućnosti, o vremenu u kom će naša deca biti odrasla, znamo da će mnogi imati fakultetske diplome (privatne ili državne), govoriti strane jezike, snalaziti se sa računarima… Pa šta će onda razlikovati uspešne od neuspešnih? Isto ono što ih je oduvek razlikovalo – način na koji razmišljaju o sebi, drugima i životu. Ipak, to se i dalje prepušta slučaju.

Moja ćerka je ovih dana ušetala je u dnevnu sobu sa neobičnim pletenicama, novom frizurom, i pitala me je: “Nije glupo? Opsss, u stvari , da li mi lepo stoji?” Bila sam jako srećna! Presrećna! Zašto?

Kao prvo, uočila je da je pitanje “Nije glupo?”, ustvari negativno. Drugo, dosta uspešno je svoje negativano pitanje, probratila u pozitivno “Da li mi lepo stoji?”. Kao treće, ulaže napor da ovlada ovom veštinom, a kao poslednje i najveće, svesna je svojih misli. Vauuu! Pa to mnogim odraslim ljudima ne pada na pamet.

Zašto je to toliko važno?

Ogromna je to stvar kada neko u ranom uzrastu ovlada ovim veštinama! Vratite se u svoje rane godine i pokušajte da zamislite šta bi od vaših života bilo da ste na vreme naučili da u sebi, ali i u drugim ljudima i događajima tražite i primećujete ono što je dobro. Ili da vas je neko kao male učio da budete svesni toka svojih misli, da razumete sebe i svoja osećanja, da vas je neko ohrabrio da slobodno želite i slobodno govorite… Neprocenjivo je bogatstvo ovako nešto pokloniti detetu u ranom dobu!

Da li ste vi i vaše dete svesni svojih misli?  Kako da procenim da li moje dete misli negativno?

Znate li za onu situaciju kada se vaš tinejdžer vrati iz škole nekako kilavo, neveselo, a kada ga pitate: “Šta ti je?”, ono kaže ništa ili samo “Nemam pojma”.

Možda se to isto događa i vama? Samo uhvatite sebe u jednom momentu u kom vas je nervoza već “dooobro” obuzela. Kada se pitate zašto ste tako nervozni, često uopšte nemate odgovor. Ponekada se setite jednog neprijatnog događaja koji vas je toga dana uznemirio, ali primećujete da količina vašeg neraspoloženja znatno prevazilazi intenzitet tog događaja, tj. da on nije toliko značajan koliko se vi loše osećate. Onda možda zaključite da ste preosetljivi, veoma emotivni ili da je to posledica akumuliranog stresa i savremenog života, da tako svi danas žive…

A šta vam se zapravo dogodilo?

Verovatno ste na jednu negativnu misao lepili drugu, pa treću, četvrtu… Čitavu lavinu negativnih misli mi možemo da pustimo u naše mozgove za samo par sati, a da toga uopšte nismo ni svesni. Samo dodajemo još kašiku po kašiku životne gorčine, jer ustvari ne pratimo tok svojih misli. Pa nije ni čudo što, kada pustimo da se sve odvija po inerciji, na kraju ostanemo iscrpljeni i neupotrebiljivi kao “kuvana noga”.

Mi ustvari nemamo nikakvu kontrolu nad najvećim blagom koje smo dobili, nad našim mozgom! A kakve mogućnosti su nam date!

To se isto dešava i deci. Neka od njih čim uđu u školu, počnu da primećuju uglavnom loše stvari, da su drugi bolje obučeni od njih, da se njihov drug već uveliko raspričao sa nekim drugim… Svaki put kada je neko grub prema njima, oni to veoma intenzivno proživljavaju, a situacije u kojima su lepo prihvaćeni od strane druge dece, podrazumevaju. Ovakvi tinejdžeri ponekad deluju dosta tužno, iako je i njima kao i ostalima detinji osmeh često na licu, s vremena na vreme se vidi tuga u njihovim očima, ma koliko se roditelji trudili da im ugode. Oni su ustvari zaokupljeni negativnim mislima i očekivanjima, a u toj situaciji im se upravo to i dešava. Nekako izgleda kao da se svi grubijani “lepe” na njih, da samo njih čekaju da stupe na sportski teren ili u neki klub…

Da li pesimizam pripisujemo genetici ili ga stičemo?

Odgovor na ovo pitanje nije važan, jer oni koji misle pozitivno ne traže krivca, već rešenje. Ono što je važno je da se on može pobediti, tj. da se pozitivan način mišljenja može usvojiti! I to vrlo uspešno!

Ono što je takođe dobra ili čak odlična vest je da to mogu da urade i deca!

A da li ih tome treba učiti ili se to dešava spontano?

Postoje više tačnih odgovora na ovo pitanje.

Prvo, zavisi od toga ko ste vi. Da li vi živite svesno? Da li vi stražarite nad filmovima koje motate u glavi? Da li dozvoljavate drugim ljudima da pred vama i vašim detetom izbacuju svo mentalno smeće koje su akumulirali? Da li pažljivo birate program koji pratitie na televiziji? Da li prepričavate nesreće i nepravde? Da li živite u strahu od bolesti? Da li spadate u onu grupu ljudi koja misli da je na drugom mestu i u tuđoj koži mnogo bolje?

Ako na par ovih pitanja odgovarate potvrdno, mogu slobodno da tvrdim da vaše dete to od vas,  za sada, ne može učiti. Ne zaboravite, deca najviše uče po modelu. Kažem, za sada. Možda ćete vi rešiti da počnete menjati svoj fokus i obrasce razmišljanja, pa ćete jednog dana biti u stanju da ih prenesete deci. Pozdravljam i ohrabrujem sve one koji žele da krenu ovim putem. Nikada nije kasno za promene! Međutim, znajte, deca u tom slučaju mogu na promenu veoma dugo čekati!

Ako ste od onim drugih, kojih definitivno ima manje, ne pametnijih, ne boljih, nego od onih koji su imali uslove da ovo ranije nauče, vaše dete ima veliku sreću. Njegova startna pozicija je daleko bolja od većine ostalih. Vaše dete može ovo spontano učiti od vas, ali ipak predlažem da se razvoj pozitivnog pogleda na svet ne prepusti slučaju, već da često posvećujete pažnju ovim temama.

Postoji i treća opcija! Ovo je jedina opcija u kojoj svesno življenje vaše dece, pozitivan način razmišljanja i samopouzdanje nije prepušteno stihiji. U Udruženju roditelja Matica bavimo se ličnim razvojem tinejdžera na radionicama Relax Teen.

Ne brinite. Lako ćete motivisati svoje adolescente da požele da uče ove veštine, jer kada jednom dođu, posle sve ide bez problema, zato što su radionice veoma zanimljive.  

Šta je cilj Relax Teen radionica?

Cilj nam je upravo taj da naučimo decu da budu svesni svojih misli, da njima upravljaju u pozitivnom smeru, da upoznaju, prihvate i zavole sebe. Razvijamo im zdravo i stabilno samopouzdanje, unapređujemo njihovu emocionalnu i socialnu inteligenciju, učimo ih da budu optimisti, da se fokusiraju na lepe stvari, ali da istovremeno ne potiskuju svoja osećanja. Ohrabrujemo ih da se slobodno iskažu, učimo socijalne veštine i divno se družimo.

Kako su radionice organizovane?

Radimo u malim grupama, ne većim od sedmoro, osmoro tinejdžera približno sličnog uzrasta. Nalazimo se jednom nedeljno. Veoma nam je važno da se deca koja idu u grupu između sebe lepo slažu i da jedni druge podržavaju. Tako stvaramo “sigurnu bazu”, koja služi da isceli rane stečene u školama i neprijatnim socijalnim kontaktima. Pomažemo mladima da se osećaju prihvaćeno i dobro u sopstvenoj koži.

Naša adresa je Hadži Ruvimova 4, a kontakt telefon 063 622 900.

Više informacija možete potražiti i na fb stranici Udruženja roditelja Matica.

Prva radionica je uvek besplatna!

I da, na kraju veoma važna stvar, postoji grupa i za mame! Ako ste rešili i vi da svoje misli stavite pod kontrolu, da rade za vas i donose lepe stvari u vaš život, dođite na jedan Relax moms čas da vidite kako je lepo i korisno kod nas boraviti. Uzmite sat vremena nedeljno za sebe i napredujte na svim životnim poljima.

Biljana Grbović, koordinator Udruženja roditelja Matica