Sigurno ste čuli za poslovicu “Para se na paru lepi“?

Verujem da ste i primetili da ovo jeste tačno. Ali se pitate zašto?  Nekako ovo sve deluje vrlo nefer! Nešto se u vama buni protiv ovog pravila?  Koja je tu logika?

Razumem vas, ali razumem i logiku i pokušaću da je objasnim.

Počeću od biblijske priče o talantima.

Dobro ste pročitali, talantima, ne talentima. Talanti su bili novčići kojima se u vreme kada je priča nastala trgovalo. Evo prvo priče u celosti, pročitajte je pažljivo jer je predivna, a nakon nje vas čeka tumačenje.

 Evanđelje po Mateju, 25:14-30

Jer kao što čovek polazeći na put pozva svoje sluge i predade im svoje imanje, te jednom dade pet talanata, drugome dva, a trećem jedan, svakome prema njegovoj moći, i otputova. Onaj što primi pet talanata odmah ode, poslova s njima i steče drugih pet. Isto tako i onaj sa dva steče druga dva. A onaj koji primi jedan, ode, iskopa jamu u zemlji i sakri novac svoga gospodara.

Posle dugog vremena dođe gospodar onih slugu i stade se obračunavati s njima. I pristupivši onaj što primi pet talanata donese drugih pet talanata govoreći: gospodaru, pet talanata mi predade, vidi, zaradih drugih pet talanata. Reče mu gospodar njegov: dobro, slugo dobri i verni, u malom si bio veran, nad mnogim ću te postaviti; uđi u radost svoga gospodara. A prišavši onaj što primi dva talanta reče: gospodaru, dva talanta mi predade; vidi, zaradih druga dva talanta. Reče mu gospodar njegov: dobro, slugo dobri i verni, u malom si bio veran, nad mnogim ću te postaviti; uđi u radost svoga gospodara. A prišavši onaj što je primio jedan talant reče: gospodaru, znao sam da si tvrd čovek, žanješ gde nisi posejao, i skupljaš gde nisi vejao; pobojah se, odoh i sakrih tvoj talant u zemlju; vidi, imaš svoje.

A gospodar njegov odgovori i reče mu: zli i lenji slugo, znao si da žanjem gde nisam posejao i skupljam gde nisam vejao. Trebalo je dakle da daš moj novac menjačima, i ja bih po dolasku uzeo svoje s kamatom. Stoga uzmite od njega talant i dajte onome što ima deset talanata. Jer svakome koji ima daće se i preteći će; a od onoga koji nema – uzeće se i ono što ima. A nekorisnoga slugu izbacite u krajnju tamu; onde će biti plač i škrgut zuba.

Priča je veoma duboka i višeslojna. Ovog puta nećemo se baviti svim njenim aspektima, već samo onim koji je u vezi sa gore navedenom poslovicom.

Šta su sve to prvi i drugi sluga dobro uradili, te ih je gospodar nagradio?

Prva i najvažnija stvar jeste to da su njih dvojica imali vere u svog gospodara, u to da je on dobar čovek, da će ih podržati, da će ih razumeti i ako pogreše. Sasvim je jasno da se u ovom slučaju ne misli bukvalno na gospodara. Spadate li u optimiste? Imate li veru da ste u životu vođeni, da je život dobar, da je mnogo radosti i da obilja ima na sve strane?

Ili se plašite? Očekujete loše? Pa živite bojažljivo, u grču, uvek spremni na napade i nevolje?

Druga bitna stvar, zbog koje su dvojica sluga izdvojeni od trećeg, jeste ta da su oni  koristili ono što su od gospodara dobili, u priči talAnte, a u prenesenom smislu talEnte. Kažu da je reč talenat, inače i nastala, na osnovu ove priče. Dakle, oni su koristili ono što su imali, svoje potencijale su aktivirali,  upotrebili su ih za napredak, za razvoj… Da li vi koristite svoje pune potencijale? Ili ste ih zakopali u neku rupu dok ne nađete garanciju za uspeh? Hoćete da ih aktivirate, ali čekate pečat da će sve biti onako kako ste zamislili?

Kada ovako razmišljamo, stvari se u glavi slažu potpuno drugačije. Sada već verujem mnogo bolje razumete gore navedenu poslovicu. I čini vam se mnogo pravednija!

Sada postaje jasno da to koliko zarađujemo nije slučajnost, nije rezultat toga pod kojom smo zvezdom rođeni, već toga ko smo, kako živimo, mislimo i postupamo.

Možda će vas ovo zaboleti, malo rastužiti, ali cilj teksta nije da povredi, već da prodrma čitaoce, da ih podstakne na razvoj, na razmrdavanje, preispitivanje nekih stavova koje smo davno prihvatili kao tačne, bez kritičkog sagledavanja.

Trudim se da koristim svoje talente za dobrobit svih nas, da bolje služim svoga gospodara i da to činim hrabro, bez obzira na mogućnost da moj način razmišljanja naiđe na neodobravanje ili na osudu. Imam poverenja u nešto veće što me vodi.

Radujem se kad pomažem!

Biljana Grbović