fbpx
upis u prvi razred deca februar mart

Raniji upis deteta u prvi razred

Ah dragi roditelji, kako nas nekada naša srca vuku u pogrešnom pravcu. Savremen svet je nekako bolećiv na decu.

Da li i vi poznajete roditelje koji ne upisuju dete u prvi razred jer je rođeno u februaru ili martu sa logikom da je bolje da im dete bude najstarije u razredu nego najmlađe? (Ovde je važno naglasiti da se tekst ne odnosi na roditelje dece koja se razvijaju atipičnom dinamikom). Verujem da poznajete.

Zašto je bolje biti među starijima?

To je zbog toga da bi detetu privremeno (i prividno) osigurali bolju poziciju među vršnjacima, bolje predznanje sa kojim dolaze u školu. Možda deluje kao da je reč o želji da dete ima povlašćen položaj u zajednici, kako bi tako podstakli rast njegovog samopouzdanja. Ali nije stvar u tome. Stvar je u strahu da se njihovo dete neće dobro snaći, da će druga deca biti bolja, uspešnija.

Dakle, ko ovde ima problem sa samopouzdanjem? Odgovor je – Roditelj! I to roditelj koji gleda na svoje dete očima u kojima nema dovoljno vere u njega i njegove potencijale. Takav roditelj iz svoje perspektive zaključuje da je nužno da svome detetu osigura lakšu startnu poziciju da bi ga time pogurao i olakšao mu život. Međutim to je potpuno pogrešan stav.

Verujte u sposobnosti svog deteta

Mnogo je pametnije verovati u svoje dete, u njegove snage i mogućnosti. Onaj roditelj koji je uspeo da kod sebe izgradi pozitivan stav prema svome detetu i njegovim mogućnostima, biće srećniji da dete bude među najmlađima u grupi, da ga grupa vuče, da od njih uči, da se bori, da raste i napreduje. Da, dobro ste čuli: ,,uspeo da izgradi sliku o sposobnostima svoga deteta”. Takav stav se izgrađuje, vera u sposobnosti sopstvenog deteta se razvija. Naravno da treba biti realan u proceni kapaciteta svoje dece, ali je relano i znati da svako dete ima svoje jake strane i svoje talente. Na njih roditelj treba da usmeri svoju pažnju, i da pomogne detetu da na njima izgradi svoju snagu i životnu strategiju.

Apsolutno je pogrešno neprestano biti usresređen na to šta neko dete ne može, zbog čega bi sve moglo patiti među vršnjacima, i kako mu sve to mama i tata mogu pomoći i utabati staze. E pa ne mogu skoro nikako! Dete se mora samostalno uhvatiti u koštac sa problemima, a roditelji treba da budu ljubav, podrška i razumevanje, a ne oni koji brišu prepreke, koji preuzimaju na sebe dečje breme i bore se svim silama da uklone patnju iz života svoga deteta.

Raznislite o ovome, veoma je važno.

Biljana Grbović

 

 

Komentar 4

  1. Vesna
    July 13, 2018

    Moj stav po pitanju ranijeg upisa deteta u skolu je ne, nisam zato da moje dete koje je rodjeni u januaru 2017. gid. krene sa decom rodjenom u 2016.god. Ne zato sro ne verujem u mogucnosti sviga dete, ne zato sto hocu da ga zastitim i da ja brisem “preprek” umesto njega, vec zato sto mu je oduzeta jedna godina bezbrizne igre i uzivanja bez ikakvih obaveza. Jednom kad udje u sistem tu je ceo zivot.

    1. Biljana Grbović
      July 13, 2018

      Da, razume, vaše namere su tople i oslobođene ega, ipak moram da budem iskrena i da kažem da se sa ovim ne mogu složiti. Prvi razlog jeste taj što granica negde mora biti povučena, odnosno neki datum mora biti određen i onaj koji je određen, u slučaju da dete napreduje redovnim tempom razvoja, treba i poštovati.
      A drugi, možda važnij, jeste taj što mislim da su obaveze u ranom uzrastu za decu plodonosne i da je veoma važno ne štiti ih od njih. Obavezama treba prići sa radošću i deca će ih nostiti sa lakoćom.
      Naravno, ovo je samo moje skromno mišljenje i iskustvo. Ne zamerite što se nisam složila. Cilj mog neslaganja nije bio ,,teranje kontre” već želja da vas podstaknem da razmišljate na ovu temu i iz druge perspektive.
      Inače i sama sam krenula u školu sa 6 godina, februarsko sam dete, a i moje treće dete takođe.
      Ne poznajem vas, ali iz vašeg komentara nazirem da ste topla majka i verovatno divan roditelj. Srdačan pozdrav Vesna!

  2. Slobodanka
    July 13, 2018

    Slazem se sa vasim stavovima. Moje dete je rodjeno u februaru i posle jaslica je preslo u stariju grupu. Mislila sam da ce se tesko prilagoditi ali nije bilo tako. Uspela je da isprati sve sto su radili kao i ostali. A detetu treba omomguciti da se igra i pored obaveza,ne treba od skole praviti bauk.

    1. Biljana Grbović
      July 13, 2018

      Drago mi je Slobodanka. Uvek se radujem kad naiđem na hrabre i razborite roditelje. Naravno da škola ne predstavlja neku veliku obavezu, barem ne u tom ranom periodu kad su deca kod učiteljice. Domaći se uradi za sat vremena i nakon toga, čitav dan je:,,Živela sloboda!” To nije nikakav prestanak detinjstva. Naprotiv, vreme najslađeg igranja i druženja sa vršnjacima je tek pred njima. Srdačan pozdrav!

Napiši komentar