Često sam u prilici da čujem kako roditelji u želji da podstaknu napredak svog deteta izgovaraju nešto slično ovome: ,,Vidiš li kako se Marko lepo ponaša!” ili ,,Pogledaj kako Ema ne plače!” ili ,,Kako je Sandra mogla dobiti peticu?!”

Hajde da razmislimo o ovome!

Ima li ovo ikakav efekat? Ima, ali isključivo negativan.

Za početak podsetiću vas i na prethodni tekst “Šta zapravo poručuje vaša reakcija na povredu deteta” gde sam pokušala da obrazložim kolika je moć roditeljskih reči i kako to sve može da utiče na ponašanje deteta dalje u životu.

Da li će dete početi lepše da se ponaša nakon upoređivanja sa Markom?

Ne. Razlog zašto se dete se do sada nije ponašalo lepo nije zato što nije znalo šta treba  da uradi. Deca starija od 3 godine u najvećem broju slučajeva već odlično znaju da nije u redu otimati igračku drugom detetu, da nije u redu udariti nekoga, ili gađati se hranom… Najčešće nije stvar u tome da im treba obajšnjavati šta se od njih očekuje.

Pravi razlog dečjeg neadekvatnog ponašanja je nesposobnost roditelja da se postave kao osobe od autoriteta, suviše eleastično postavljene granice, zanemarenost dece, nerazumevanje i nepoštovanje potreba deteta i njegove ličnosti i tako dalje… Dakle ukazivanje na Markovo lepo ponašanje u smislu nade da će dete da ga ,,prepiše od finog Marka” je potpuna iluzija.

Druga, izuzetno bitna činjenica je da time deci šaljemo jasnu poruku da smo nezadovoljni njima, da su druga deca bolja, da bi bili zadovoljniji da nam je Marko sin... Iako mi to ne mislimo, važno je razumeti da upravo to govorimo! O tome kako upoređivanje dece utiče na samopouzdanje, neću mnogo govoriti, jer su to već i vrapci čuli. Ono što me brine je činjenica da mnogi roditelji ovo i dalje rade, ponovo i ponovo!

Koji je razlog tome? To se nekad zvalo ,,jezik brži od pameti”, a danas se za to kaže da je u pitanju nizak nivo svesnosti osobe koja tako nešto izgovara.  Slažem se sa oba objašnjenja.

A kako se to menja, saznaćete u sledećem tekstu koji će biti objavljen u utorak 12. juna. Do tada je dovoljno da vam bude kristalno jasno da ,,to ne radi” i da nema nikakva pozitivan efekat. Samo trošite energiju, dosadni ste i sebi i detetu, utičete loše na dečju sliku o sebi itd. Nastojanje  da upalite lampicu svaki put kad vam na vrh jezika dođu slične rečenice, poput uvodne u ovaj tekst, je odličan početak, a ako ne bude išlo, konkretne savete o tome “Kako da vam jezik ne bude brži od pameti” saznaćete u narednom tekstu.

Raduje me kad pomažem!

Biljana Grbović[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row]