fbpx

Život bez duhovnosti

Ovo nije tekst o životu bez religije.

Ovde je reč o životu bez duhovnosti, bez shatanja da ljudska suština nije opipljiva,  bez traganja za smislom, bez vrednovanja onog što nije materijalno.

Veoma je lako da se čoveku život učini besmislen. Ne zato što on  jeste takav, već zato što ga mi danas  u 21. veku uglavnom tako živimo.

Duhovnost je iz naših života nestajala postepeno. Malo nismo imali vremena, malo nismo umeli, malo nas je mrzelo, malo su nam sve to pogrešno predstavljali i… izgubili smo dubinu življenja.

Ali ipak, kad konačno ugasimo svetlo u svojim spavaćim sobama,  prodre do nas ideja da nismo ovde zbog sitnih trčkaranja od banke do samoposluge. Osećamo da mora postojati smisao, da je važno ko smo, kakve izbore pravimo, koliko volimo i dobrog činimo.

U tim trenucima mira, kad nam ovakve misli padaju na pamet, shvatajmo ih ozbiljno, zgrabimo ih, da nam osvetle put, da nam kroz život bude veselo i da imamo više šanse da stignemo na pravo odredište.

Ono što često ne znamo je da se smisao ne pojavljuje sam, njega treba želeti, on se traži. On zahteva prvenstvo u našim životima.  On se osvaja i onda čuva kao najveća dragocenost.

 

Svaka pahuljica, vrabac i gusenica,

hrast, kopriva i šljiva,

muška snaga,  ženska nežnost i dečja privrženost,

more, planina i livada,

govor,muzika i boje,

oči, pluća i sistem organa za razmnožavanje,

sve je tako čudesno stvoreno i čudesno udruženo!

Na žalost, mi se ponašamo kao da o tome koliko je sve ovo veličanstvno ništa ne znamo. Previđamo to, podrazumevamo i upravo zbog tog gubitka svesnosti  da smo deo nečeg čudesnog, postajemo surovi, nadmeni i neplodni, jer se sve čime se bavimo vrti oko nas samih.  Živimo sićušne živote koji stvaraju sićušne ljude, kraktovide i površne. Ne znamo ništa o duhovnosti pa se tome rugamo ili nam to ni nije tema.

 

Kad  društvo nema viših ciljeva, onda su najviši ciljevi vlast i novac.

Kultura prelazi u površnu zabavu.

Dobrota postaje nemoćna, ravna gluposti.

Tolerancija postaje opšta, svi su ravnodušni, nikog se ne tiče dok njega ne sustigne…

Brakovi  se pretvaraju u ugovore o saradnji.

I na kraju, čak nam i najrođeniji postanu tuđi.

 

Biljana Grbović

Radujem se kad pomažem!

 

Comment 1

  1. Mirjana (Tubić) Ranković
    January 8, 2021

    Odličan tekst! Svaka ti je na mestu! Poželjno je pročitati ga svaki dan! Da ne zaboravimo ono što je najvažnije! Blagodarim🙏💋❤. I samo nastavi da pišeš! Odlično to radiš🙂🌞

Write a comment