Ko su deca koja očekuju takav tretman od roditelja?
To su oni koji za Novu godinu dobijaju ozbiljan poklon, kojima se kuvaju omiljena jela, za čije vannastavne aktivnosti ,,mora da bude novca“…
To su oni koji su rasli u igraonicama, sa animatorima koji izvode ,,besne gliste“ ne bi li privukli i održali dečju pažnju i izazvali odušavljenje. Oni kojima je sve bezveze, oni koji su navikli na ugađanja, zadovoljstva, adrenalin…
Nisu animatori krivi, oni rade svoj posao i traže načine da naprave od svakog rođendana spektakl, jer je to zakon tržišta, bore se da zarade novac… Ali kako to utiče na decu? Oni se ,,pale“ na spektakl, to je logično, i nakon dva, tri spektakla, ako rođendan bude bez specijalnih efekata, on je dosadan.
Takav princip počinje da važi za sve segmente života, a on se zove ,,Očekujem visok nivo usluge!“
Mislim da je jasno!
Kako su postali takvi?
Njihovi roditelji su imali ideju da je njihova misija da život svoje dece učine divnim! Oni veruju da je to ljubav, a deca od njih automatski preuzmu taj stav. Dakle, dete počinje da misli ovako:
Ako me volite, vi ćete se truditi da me usrećite. Moje je da vas informišem kada sam ,,usrećen“, a kada nisam. Dakle, moje je da se naburim, a vaše da krećete u lov na nove ,,šarene pilule“
Trudite se da mi ugodite, a ja ću prevrtati očima. Ako to ne bude na ,,zadovoljavajućem nivou“ biću razočaran, buniću se i glumiti nesreću… Znam da će to vas odrasle pokrenuti na akciju, da me ponovo oduševite, da mi obezbedite neko novo zadovoljstvo…
Moje ,,nezadovoljstvo“ je ono što vi ne možete da podnesete, a ja sam super naučio kako da vam ga pokazujem…Lako složim facu koja vas takne u srce, upali vaš pogon i vi počnete da se vrtite u pravcu u koji ja želim, u pravcu obezbeđivanja moje zanimacije, tj. mog osećanja sreće.
Gde je greška u proračunu?
Vi ni ne znate da ste pomešal lončiće, da ste zadovoljstvo proglasili srećom, a ne shvatate da je zadovoljstvo samo trenutan privid sreće. Životna radost, trajno osećanje životne radosti, ne nalazi se na toj adresi, već na kontra strani, u radu, u stvaranju, u ljubavi, u doprinosu u ispunjavanju i ostvarivanju svojih potencijala. Ako to znate, onda razumete, da me svako vaše ugađanje, svaka atrakcija koju mi priređujete, vuče u kontra pravcu. Sve sam manje sposoban za rad, sve sam manje sposoban za ljubav jer postajem sve sebičniji i sav moj svet se usmerava u pravcu ,, zadovolji sebe“.
Da li ima rešenja?
Da, naravno, samo je prvo neophodno da razumemo šta se dešava. Ovaj tekst upravo to pokušava, da osvesti roditelje koji su se upustili u ovu igru, a ne prepoznaju je jasno, još im je magla pred očima što se tiče pravila igre, još ne shvataju da igraju protiv svog deteta, već su ubeđeni da su na istoj strani. Oni misle da igraju protiv ,,teškog života“,za bolju budućnost, za sreću, a ustvari sede sa druge strane, imaju protivničke figure i povlače poteze koje vode u smeru ,, trajnog smaranja“, odsustva svake motivacije, zapravo igraju protiv same suštine života.
Ako ste razumeli, ako ste se prepoznali ili barem posumljali da spadate u ovu kategoriju, znajte da ste već ostvarili mnogo! Zaista, mnogo!
Shvatite da za vašu decu nije dobro da rastu kao prinčevi i princeze, jer život nije bajka!
Shvatitie da ga za život ne možete spremiti ako ga niste spremili na neprijatnosti!
Sledeći korak je lični razvoj, promena vašeg stava prema životnim teškoćama, prema obavezama, prema radu. Naučite da prihvatate da su teškoće dobrodošle, da nas jačaju i razvijaju! Radujte se radu, radite ono što volite, sa ljubavlju, sa željom da služite… Takvu energiju ćete prenositi na decu, a ona je zarazna!
Sreća se ne nalazi u površnim zadovoljstvima! Život nudi nešto mnogo veće od toga, samo i roditelji prvo treba da otkriju to mesto, da bi mogli svoju decu u tom pravcu da usmere!
Biljana Grbović
Radujem se kad pomažem!
Bravo Biljo! Po ko zna koji put tako dobro znaš da kažeš istinu pravu. Sve sam to zapazila, baš tako…
Hvala Nadice Matović!