fbpx

Moraš malo očvrsnuti!

Da li ste, vi i vaše dete, preosetljivi?

Kada sam bila mala, činilo mi se da moj doživljaj situacija i međuljudskih odnosa ne poklapa sa doživljajima drugih ljudi, kao da ja tu nešto ne razumem dobro.  Nikako mi nije bilo jasno kako je moguće da ljudima bude lako da budu surovi i grubi. Činilo mi se da mora da postoji neko logično objašnjenje za njihove postupke do kog ja još nisam došla. Sve sam jako teško preživljavala, ne samo ono što se meni dešava, već i svima oko mene, dok sam gledala druge kako kroz to prolaze s mnogo više lakoće. Zbog toga sam se osećala neuklopljeno i usamljeno.

 Govorili su mi da sam pekmez 🙂

,,Kojim se ti glupostima opterećuješ!

Trebaš malo očvrsnuti!

Dosta više te tvoje preterane analize!“

Mnogo kasnije sam shvatila, ja sam empata.

Da li ste i vi možda bili takvi?

Ili vas to podseća na vaše dete?

Ali pazite, ne mešajte pojačanu osetljivost s čestim plakanjem ili napadima besa. Jedno je kad dete plače zbog saoosećanja, a sasvim drugo kad je razlog tome što nije sve po njegovom!

Roditelji danas često brzaju sa zaključkom da je njihovo dete (postoji fensi reč za to) hipersenzitivno.

Dok sam radila u školi imala sam jednu mudru stariju koleginicu, koja je na tu temu rekla nešto vrlo smisleno, što želim da podelim sa vama:

,,Uf što volim ove mame što mi dođu i pričaju kako su njihova deca hipersenzitivna. Sve mi dođe da ih pitam, a šta su ostali, konji?“

Ima nešto u ovom njenom rezonu. Naravno, tu nikako nije cela istina, ali valja razmotriti i ovaj stav. Malo se s time danas preteruje. Pazite da ne budete i vi deo ove predstave.

Dete empata ima duboka osećanja kad su u pitanju drugi ljudi, ono nije sebično, ono je vanserijski nesebično, nežno prema drugima, spremno da pomogne, podrži, uteši… Tu je osnovna razlika!

To su ona deca koja imaju potrebu da svako ponašanje druge osobe opravdaju, stalo im je do odnosa sa prijateljima i zbog toga se snažno bore za njega.  Previše se daju, pa spram toga i očekuju, a onda se često osećaju iznevereno, izigrano, razočarano.

Oni su ti koji praštaju lako, pa čak  i zaboravljaju na sve negativno što im je neko uradio, jer po njihovoj logici, to mora biti neka greška.

Teško im je da postavljaju granice, ne mogu da odbiju jer im je jako važno da nikoga ne povrede…

 Oni bolje prepoznaju laz i neiskrenost, lako razotkrivaju pravu sliku  i zbog toga često imaju neprijatelje iako nikada nemaju loše namere.

Ne osećaju se dobro u velikim grupama, više vole prijateljstva jedan na jedan.

Potrebno im je da budu sama, u prirodi, u svetu muzike ili bilo koje druge umetnosti.  Razlog za to je što se mnogo troše i daju u odnosima s drugim ljudima i onda im je neophodno da se smire i regenerišu. Tuđa neiskrenost i loša energija ih iscrpljuje.

Zgodna su meta za zlostavljače.

Transparentni su, iskreni, otvoreni, srdačni, topli…

I naivni barem dok su mali.

Ali evo i lepih vesti!

Od muke zvane preosetljivost, ova deca u zrelom dobu mogu stvoriti veliku vrednost za sebe i za društvo u kome žive.

Danas je moja empatija moj posao. Zahvaljujući njoj često razumem druge mnogo bolje nego što oni razumeju sebe.

Naučila sam da koristim svoj dar.

Iako je imperativ 21. veka biti hladan, usmeren na sebe, iako je moderno, naročito među tinejdžerima da ti nije stalo…vi znajte da je najveća hrabrost biti emotivan i otvoriti se za osećanja i za povezivanje sa drugima.

Ako su vaša deca ili vi empate, znajte da zapravo baš zbog toga mogu postati  heroji 21. veka!

I da, empate nisu osuđene na muku, postoje odlični načini kojima mogu sebe obezbediti od povreda i iskorišćavanja.

Biljana Grbović

Radujem se kad pomažem!

Write a comment